Šta moraš da znaš o prejedanju.

Zdravo ,

Većina ljudi misli da je prevazilaženje prejedanja lako.

"Samo prestani toliko da jedeš."

"Jedi umereno", kažu.

"Probuši kašiku."

"Odupri se žudnjama. Budi karakter."

Ljudi iz našeg okruženja ne razumeju. Neretko nažalost ni stručnjaci (treneri, nutricionisti, psihoterapeuti) ne razumeju.

A ono što je još tužnije, ni mi sami sebe ne razumemo.

Prejedanje je često iracionalno i kontradiktorno.

Logički razmišljajući, ako je previše hrane problem, onda moram na sve načine na se trudim da jedem manje i da držim sebe pod kontrolom, zar ne? To je rešenje?

Internalizovali smo sve te poruke i ubedili sebe da je rešenje samo u jačnoj disciplini, manje hrane i nekoj novoj metodi/režimu. Ubedili smo sebe da će biti sve bolje i lakše kada smršamo i to se u nekoliko navrata verovatno i dešavalo, ali u nekom trenutku, eto nas opet na početnoj tački.

Vratili smo sve kilograme, opet se prejedamo, opet smo van kontrole, opet se borimo sa sa svojim telom, hranom, sobom i osećamo se bespomoćno.

Sve znam jer sam i sama prošla kroz sve to.

Ako bih se i požalila nekome iz okruženja (što se možda desilo dva puta) dobila bih odgovor: "Ma samo jedi umereno. Opusti se. Nisi debela".

Ako bih tražila pomoć od nekog trenera i nutricioniste da mi pomogne da stavim ishranu pod kontrolu i smršam, dobila bih listu dozvoljene i zabranjene hrane, režim od 1200kcal i režim treniranja, cilj koji treba da se postigne i vremenski okvir u kom treba da se postigne i indirektnu osudu svaki put kada bih prekršila režim.

Najviše mi je pomogla moja psihoterapeutkinja, ali i tu je bilo aspekata prevazilaženja prejedanja koje ni ona nije mogla u potpunosti da razume i zapravo se nismo ni bavili direktno prejedanjem i mojim odnosom i mindsetom vezanim za ishranu/trening, već drugim temama sa nadom da će to uticati i na moje obrasce u ishrani.

Međutim, tema oko prejedanja ima mnogo slojeva.

Ovo je vrlo sprecifičan odbrambeni mehanizam koji povezuje naše telo i našu psihu.

O PROGRAMU

I ono što je takođe bitno da napomenem jeste da dosta ljudi uopšte ne komunicira niti može da objasni drugima šta je toliko problematično u njihovom odnosu sa hranom i sa telom i koliko ih to zapravo opeterećuje, jer često po određenim kriterijumima ni ne spadaju u kategoriju osobe koja ima poremećaj u ishrani. I onda osećaju još veći stid jer su ubeđeni da je problem samo njihov nedostatak discipline i da umišljaju.

Često su i treneri, nutricionisti i psihoterapeuti pod višegodišnjim uticajem industrije dijeta i ortoreksičnog talasa koji nas je zahvatio, tako da i oni misle da je znak uspešnog prevazilaženja prejedanja to što se neko "uspešno" drži određenog režima ishrane.

A kada dođe do ponovnog prejedanja nakon režima i mršavljenja, treneri i nutricionisti obično krive klijenta i njegov/njen manjak volje, discipline i samokontrole, a psihoterapeuti se bave emocijama i nekim dubokim konfliktima opet često ne adresirajući sam odbrambeni mehanizam (prejedanje, nezdrave dijete i režime) koji neretko treba da se adresira i "sanira" da bi osoba mogla da se fokusira i otvori za dublji rad.

I psihološki i fiziološki.

Jer osoba koja nema redovne celovite obroke, koje je zaglavljena u začaranom krugu prejedanja i restrikcija, opterećena je hranom...Ta osoba je u velikom stresu. Njeno telo je u stresu. Njen nervni sistem je u mode-u preživljavanja i nema tu puno prostora za bilo kakav dublji rad.

I logično je da će naše telo nakon režima od 1200-1300kcal posle nekog vremena krenuti da se prejeda. Logično je da ćemo se prejedati upravo tom "zabranjenom" hranom o kojoj non stop razmišljamo. Industrija dijeta je prožeta rigidnim "crno-belim" razmišljanjem, tako da je takođe logično da ćemo misliti da je sve upropašteno čim dozvolimo sebi da pojedemo malo te "strašne zabranjene hrane" i onda to okine novi talas prejedanja i tako u krug.

Čitavu ovu konfuziju i nerazumevanje oko prejedanja i odnosa sa hranom/telom sam osetila i na svojoj koži.

Ponavljam, psihoterapija mi je dosta pomogla, ali mi je falilo podrške od strane nekoga ko je kroz sve to prošao i falilo mi je da se direktno pozabavim svojim ODNOSOM sa hranom i sa telom, da promenim mindset vezano za ishranu/trening i da naučim NORMALNO i BALANSIRANO da se hranim.

Zato većina žena koje rade sa mnom već idu na psihoterapiju, ali im treba dopuna za ovaj aspekt ishrane koji ih muči, a ako ne idu na psihoterapiju, obično posle programa krenu jer shvate da su tek malo zagrebale ispod površine i javi im se želja da se ozbiljnije pozabave sobom. Te žene su mnogo otvorenije za rad i mnogo brže napreduju u psihoterapiji jer su već dosta toga osvestile, a i prejedanje je stavljeno "pod kontrolu" i više ih ne opterećuje.

Zbog svega ovoga sam skupila svoje lično višegodišnje iskustvo, svoje znanje iz oblasti koučinga i psihologije ishrane, kao i iskustvo iz rada sa preko 100 žena do sada i napisala jedan obiman e-book, pa kreirala platformu sa video/audio lekcijama i sve je to dobilo formu jednog šestomesečnog mentorskog programa kroz koji pomažem ženama da izgrade jedan zdraviji i balansiran odnos sa hranom/telom i da kao posledicu toga imaju i mnogo bolji odnos same sa sobom.

Ovo je SVEOBUHVATAN program koji sadrži sve bitne aspekte i resurse koji su neophodni jednoj osobi da prevaziđe prejedanje i da ishrani i treniranju priđe sa jednim drugačijim mindsetom.

Pored sadržaja i materijala, tu je i moja podrška na grupi i na Zoom pozivima, kao podrška male grupe žena koje su u istom procesu i to je NAJBITNIJI ASPEKT ovog programa. Podrška, povezivanje, otklanjanje stida, predrasuda, stigme. To je ono što zapravo transformiše.

Zato, ukoliko želiš da budeš deo ovog šestomesečnog transformativnog putovanja, pročitaj više informacija o samom programu i prijavi se preko ovog linka:

ŽELIM DA SE PRIJAVIM

Cena šestomesečnog programa je 297e.

Napomena: Prijave se zatvaraju za 5 dana i sledeći upis će biti možda u februaru, a možda napravim pauzu posle ove grupe.