Ispričaću ti priču o Sandri.
Sandra radi na jednoj poziciji u banci već 6 godina.
Završila je ekonomiju, dobro joj ide sa brojevima, ali nikada zapravo nije želela da studira ekonomiju, niti je maštala da radi na poziciji na kojoj radi trenutno.
Ekonomiju je studirala i završila zato što joj je i mama ekonomistkinja, između ostalog. Nekako se nikada nije ni pitala da li bi nešto drugo studirala. Završila je i srednju ekonomsku, pa je i zbog toga studiranje ekonomije bio logičan sled događaja.
Njen izazov sa prejedanjem je počeo još tokom studija.
Svaki put kada bi počelo učenje za ispitni rok počele bi i faze prejedanja.
Tokom ispitnog roka bi dobila nekoliko kilograma, ali bi nekako uspela nakon završetka ispitnog roka da ih skine, tako da se nije previše pitala zašto joj se te faze prejedanja uopšte i javljaju.
Nakon fakulteta se zaposlila u banci na poziciji koja je veoma stresna i nosi veliku dozu odgovornosti sa sobom.
Od kad je počela da radi u banci, faze prejedanja su postale sve češće i intezivnije.
Radila bi i po 10h dnevno, često bi nosila posao kući da završi ono što nije stigla tokom radnog vremena. Faze prejedanja su se dešavale i tokom pauza na poslu, ali najčešće i najintezivnije su bile one kada dođe kući mrtva umorna - i fizički i psihički.
Te faze u kombinaciji sa sedentarnim poslom i načinom života su dovele do toga da Sandra dobije veći višak kilograma.
Višak kilograma koji je počeo da joj smeta u svakom smislu i koji su ljudi oko nje počeli da primećuju i komentarišu.
Taj višak kilograma je odjednom postao i njen najveći životni problem i borba je otpočela.
Borba koja je verujem i tebi vrlo dobro poznata.
Restriktivne dijete kojih bi uspevala snagom volje i discipline da se drži par nedelja, nekada i meseci, da skine xy kilograma, ali onda bi se u jednom momentu umorila, faze prejedanja bi se vratile kao bumerang još jače nego ranije i ona bi završila sa još više kilograma nego što je imala kada je započela dijetu.
Postajala je sve očajnija i umornija.
Skakala je sa režima na režim, išla od "poznatog" trenera do "poznatog" trenera, od poznate nutricionistkinje kod koje "nema ko nije smršao" do još poznatije nutricionistkinje kod koje idu "svi poznati".
Uspela bi da izdrži neko vreme, smrša koji kilogram, ali prejedanje se uvek vraćalo.
Vremenom joj je postalo sve teže da izdrži i par dana na nekom režimu, a kamoli da se pridržava ceo život tako nekog režima kako bi održavala tu kilažu do koje bi teškom mukom i deprivacijom došla.
I fizički se osećala jako loše zbog kilograma i prejedanja, a da ne pričamo kako joj je bilo mentalno i emocionalno.
Pitala se svaki dan šta nije u redu sa njom...
Zašto je tako alava i nema nikakvu kontrolu nad hranom?
Svako stajanje na vagu joj je bilo noćna mora i pokazatelj njene "neadekvatnosti i bezvrednosti".
Postala je opsednuta svojim telom i kilogramima, hranom, konstantnom potragom za novim metodama koje može da proba i koje će sigurno ovaj put da upale jer je obećala sebi da se više nikada neće prejedati, donela je čvrstu odluku...
Svi njeni drugi bitni životni aspekti su pali u drugi plan "dok ne smrša" i to je trajalo više od 5 godina, a kraj toj konstantnoj borbi i tom začaranom krugu prejedanja i restriktivnih dijeta se nažalost nije video.
Postavlja se pitanje zašto Sandra nije uspevala da smrša?
Sandra nije uspevala da smrša zato što joj je fokus na pogrešnom mestu.
Sandru je do viška kilograma dovelo prejedanje.
Međutim, ona se ni u jednom trenutku nije upitala zašto se prejeda.
Njeno prejedanje joj je zasmetalo tek kada je dobila višak kilograma.
I onda je višak kilograma postao njen najveći životni problem. Bila je ubeđena da je nesrećna i nezadovoljna zato što ima višak kilograma i da će joj život biti savršen kada te kilograme izgubi i kada uspe ponovo da uđe u one pantalone sa faksa.
Uporno je pokušavala da smrša uz pomoć "crash" brzinskih dijeta koje su na granici sa gladovanjem uz kažnjavanje sebe napornim treninzima. Pokušala je sve moguće načine i trikove da stavi svoju ishranu "pod kontrolu".
Bila je uverena da će sve biti dobro, da će njen život biti drugačiji, da će se ona osećati drugačije kada smrša.
Međutim, čak i kada bi uspevala da skine koji kilogram i da drži ishranu pod kontrolom, Sandra je opet bila Sandra. Sa nešto manje kilograma, ali sa nerešenim uzrokom prejedanja koje se konstantno vraćalo.
Ne samo da uzrok nije rešila, već je i pogoršavala faze prejedanja sa restriktivnim dijetama.
Uzrok Sandrinog prejedanja nije bilo to što je alava, nedisciplinovana, što nema karakter ili šta god da je slušala od strane drugih i šta god da je sama sebi svakodnevno govorila.
Ako se vratimo unazad, setićemo se da su se Sandrine faze prejedanja prvi put javljale tokom fakulteta i ispitnih rokova, samo nisu bile toliko intezivne i uspevala je da skine višak kilograma koji bi dobila, pa se nije previše opterećivala.
Setićemo se takođe da je Sandra rekla kako i nije želela da studira taj fakultet, ali eto, ide joj sa brojevima, završila je srednju ekonomsku, a i mama joj je ekonomistkinja, pa što da ne.
Sandra se nakon toga zaposlila na jako stresnoj i odgovornoj poziciji, radila je dosta sati u toku dana, nosila posao kući, a pritom nije ni želela da se bavi ekonomijom i brojevima.
Sandra se osećala bespomoćno, zarobljeno, nezadovoljno.
A utehu je tražila u hrani.
Hrana joj je bila jedina "svetla tačka" u pauzama tokom stresnog radnog dana, a pogotovo kada dođe kući umorna i preplavljena.
Osim što joj je hrana bila jedino zadovoljstvo i uteha, Sandra je i radila mnogo sati u toku dana i nije imala energije (fizičke i mentalne) da se drži duži vremenski period nekog striktnog režima sa hiljadu pravila i da ide na neke zahtevne i naporne treninge.
Izdržala bi par meseci i naravno odustala čim bi počela da posustaje, da "brlja", ako bi počela da stagnira ili čim bi isparila ta početna euforija i motivacija, a sa druge strane bi se vratile sve neprijatne emocije sa kojima ne zna da se nosi - osećaj preplavljenosti i suštinsko nezadovoljstvo životom i poslom kojim se bavi.
Umesto da ima saosećanja prema sebi i da sa znatiželjom priđe tom izazovu sa kojim se bori, Sandra je svakodnevno sebe dodatno kritikovala i posramljivala.
Uz sve to, hrana koja je nekada davno bila samo hrana sada je postala njen najveći životni neprijatelj, zajedno uz njeno telo koje je "odvratno", koje je "ne sluša" i koje ne može očima da gleda.
Sandra ima izazov i sa ličnim granicama, voli da udovoljava drugima, zanemaruje svoje potrebe, perfekcionista je, ne dozvoljava sebi greške, ne ume da procesuira svoje emocije i užasno se plaši svojih autentičnih želja.
Plaši se da prizna sebi da je nesrećna na poslu na kojem se trenutno nalazi. Plaši se da prizna da je ona jedno kreativno biće, a posao kojim se bavi je sve samo ne kreativan. Plaši se da kaže mami i tati da je napravila grešku sa fakultetom koji je završila i da želi da se prekvalifikuje.
Prejedanje i višak kilograma su samo simptom svih tih unutrašnjih procesa i borbi.
I te unutrašnje borbe neće biti razrešene ni prevelikom konzumacijom hrane i antesteziranjem istom niti dijetama i mršavljenjem.
Prvi Sandrin korak u razrešenju ovog izazova je bilo osvešćivanje da su hrana, prejedanje i višak kilograma samo vrh ledenog brega.
Da li ti je Sandrina priča pomogla da i ti osvestiš nešto u svojoj priči?
Ukoliko jeste, sledeći korak bi mogao da bude online kurs koji sam kreirala a koji može da ti pomogne da:
- bolje razumeš sebe
- da saznaš uzrok svog prejedanja
- da se edukuješ o svojim emocijama i polako počneš da učiš kako adekvatno da ih procesuiraš
- da osvestiš svoje blokade u razmišljanju koje te sabotiraju
- da uspostaviš zdraviji odnos sa hranom i svojim telom
- da počneš ponovo da osluškuješ signale svog tela, jedeš kada si gladna, staješ kada si sita
I još mnogo mnogo toga.
Formular za prijavu i više informacija o kursu možeš da nađeš preko linka ispod:
P.S - Sandra nije izmišljeni link (promenila sam samo njeno ime).
Sandra je cura sa kojom sam radila, koja je prošla moj kurs i koja sada ima potpuno drugačiji odnos sa sobom, hranom i telom.
To nije došlo preko noći naravno. Sandra je u svom procesu, kao i ja, imala dosta uspona i padova, suočavanja sa sobom, ali nije odustala od sebe. Donosila je neke teške odluke, ustajala je svaki put kada bi pala i vremenom je uspela da ispliva na drugu stranu uz pomoć kursa i individualne psihoterapije.
Bravo Sandra!
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments