Prethodnih nekoliko dana sam bila back and forth da naručim jednu knjigu koju dugo priželjkujem.
Deset puta sam ušla na sajt i bila na ivici da je naručim, ali nisam.
Iako novca imam.
Želim je.
Smatram da će mi koristiti.
Kada sam uhvatila sebe da treći dan zaredom ulazim na sajt i opet izlazim sa istog bez naručene knjige, bilo je vreme da zastanem i upitam se: "Zašto?"
Odgovor koji je došao je glasio: "Νe zaslužuješ još jednu novu knjigu. Imaš toliko nepročitanih knjiga ili onih koje si započela, a nisi završila. Tek kada pročitaš sve te knjige, možeš da kupiš ovu."
Deluje kao razumno obrazloženje, zar ne?
Osetila sam se loše kada sam ga čula.
Posramljeno. Lenjo. Nedisciplinovano. Razmaženo.
Stvarno, imam sigurno deset nepročitanih knjiga. Zašto njih ne čitam? I gde je garancija da ću baš ovu knjigu pročitati i da neće završiti na nekoj polici skupljajući prašinu? I ako se to desi, koju priču ću ispričati sebi o sebi?
Moja profesionalna deformacija mi nije dopustila da to uverenje da ne zaslužujem i nemam pravo na nešto što želim prođe tek tako bez ispitivanja.
Prvo sam se upitala zašto ne čitam knjige koje već imam?
Odgovor je bio da ih ne čitam uopšte ili ih čitam sporije nego neke druge knjige zato što je devet od deset tih knjiga suvoparna stručna literatura koju sam kupila jer "mora" da se pročita.
Većinu knjiga koje su obavezna stručna literatura tokom edukacije sam pročitala, ali sam naravno sebi nabacila listu i od minimum pedeset knjiga koje jedan "dobar" psihoterapeut "mora" da pročita.
Onda sam osvestila da prethodne 3 godine koliko sam na edukaciji nisam pročitala ništa osim stručne literature. Ništa ni od popularne psihologije. A o nekim drugim opuštajućim štivima da ne govorim.
Potom sam se upitala šta ako bi mi zaista ova knjiga koju želim pomogla u fazi kojoj se trenutno nalazim, a ja se samokažnjavam ne naručujući je jer nisam bila "dobra, odgovorna i vredna devojčica" koja prvo mora da pročita ovo što ima, da bi zaslužila nešto drugo.
Ova situacija me je vratila u period kada nisam tražila pomoć vezano za prejedanje jer sam se nesvesno kažnjavala zbog svih režima i programa od kojih sam prethodnih godina odustajala.
Guess what? Na većini tih programa sam takođe bila iz "moranja". Sa jednom jedinom motivacijom - da smršam.
Hvala Bogu da sam se jednog dana trgla i osvestila da to što radim nema smisla i da samu sebe sabotiram u nastojanjima da mi bude bolje i da promenim svoj život.
Izgradila sam novo uverenje koje je glasilo da ću pokušavati iznova i iznova sve dok mi ne bude bolje i dok ne uspem. Uz malu napomenu da ne mogu da pokušavam da nešto promenim na identične načine jer ću u tom slučaju dobijati i identičan rezultat.
Takođe sam izgradila još jedno podržavajuće uverenje koje je glasilo: "Sve što probaš i pokušaš nije uzalud. Iz svakog iskustva nešto naučiš i svako iskustvo te vodi korak bliže promeni koju želiš."
Većina nas ima uverenje da postoji ta jedna knjiga, jedan program/kurs, jedan terapeut, jedna informacija koja će nas promeniti.
Međutim, ono što je bilo i moje iskustvo, a i iskustvo mnogih žena sa kojima sam radila jeste to da je promena rezultat nagomilanih akcija i uvida (compound efekat) koje smo godinama preduzimali i sakupljali.
Iz svake akcije i pokušaja, čak i ako ti ne donese u tom trenutku rezultat koji želiš, nešto naučiš i nešto dobiješ. Naravno, ako neguješ to uverenje, a ne ono da si ti "lenja, loša, nedisciplinovana, bespomoćna" zato što nešto nije uspelo iz prve ili jer nešto prosto nije radilo za tebe.
Poenta ovog pisma je da obratiš pažnju kakva uverenja neguješ. Da li ona koja te (često nesvesno) sabotiraju ili ona koja su podržavajuća i koja te vode put rasta, istrajnosti i promene?
Da li uopšte preispituješ svoja uverenja ili ih prihvataš kao apsolutnu istinu?
Ja sam svoja uverenja vezano za ovu situaciju preispitala, promenila i knjiga je danas stigla. To je veština koju sam izgradila, koju svakodnevno koristim u svim životnim aspektima, pa tako i po pitanju ishrane i odnosa sa svojim telom i fizičkom aktivnošću.
Veština menjanja limitirajućih uverenja je jedna od krucijalnih veština na putu bilo koje transformacije. I to je nešto čemu te učim na 4S programu. (između ostalog).
Ako želiš da od osobe koja se prejeda, koja ima haotičan odnos sa hranom, koja ne podnosi svoje telo, postaneš osoba koja može da jede svu hranu bez prejedanja, koja živi balans, koja prihvata, poštuje i u miru je sa svojim odrazom u ogledalu - čekam tvoju prijavu.
Sve informacije o programu možeš da nađeš na linku ispod:
0 comments