Draga ,
Da li i ti spadaš u one koji čekaju?
Čini mi se da svi nešto čekamo.
Čekamo da smršamo.
Čekamo da uđemo u tu haljinu.
Da krenemo savršeno da se hranimo.
Da prestanemo da se prejedamo.
Čekamo da stignemo na cilj.
Da se osetimo bolje.
Da prevaziđemo. Da se iscelimo.
Da se poklope kockice.
Međutim, život ne čeka.
Život se dešava dok mi čekamo taj savršeni trenutak.
Da sve bude kako "treba". Da završimo i postignemo još samo "to" i onda ćemo dati sebi dozvolu da predahnemo.
Onda ćemo dati sebi dozvolu da živimo.
Da odemo napokon na to letovanje.
Da odemo u shopping i kupimo ono što nam dobro stoji SADA i OVDE.
Da izađemo sa drugaricama u grad.
Da upišemo ples, plivanje, slikanje, zumbu, časove glume, kuvanja...
Da se sredimo. Zbog nas.
Da uplatimo putovanje.
Da organizujemo porodični ručak.
Da dejtujemo.
Da se smejemo i blesavimo sa decom (čak i kada imamo brdo nedovršenih poslova)
Da se isplačemo kad nam se plače.
Da se zauzmemo za sebe.
Da zagrlimo sebe ovako nesavršene u nesavršenom trenutku u kom nam se možda čini da se sve raspada.
Da budemo prisutni za OVAJ TRENUTAK. SADA.
Da prihvatimo sebe SADA.
Verovali ili ne, samo ovaj trenutak imamo, a prihvatanje sebe u sadašnjem trenutku je prvi korak ka isceljenju.
Dodaj malo života u svoj život, kako ti hrana ne bi bila jedino zadovoljstvo koje imaš.
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments