Na kraju svakog dana moj mozak bi mi govorio da li sam bila "dobra" ili "loša" tog dana u zavisnosti od toga kako sam se hranila.
A ujutru kada bih se probudila, moj mozak bi se prvo prisetio da li sam juče bila "dobra" ili "loša" u zavisnosti od toga šta sam ili nisam jela i to bi diktiralno moje raspoloženje za taj dan. To + broj na vagi.
Sada smatram da je jedan od najvećih indikatora poremećenog odnosa sa hranom i telom to deljenje dana na "dobre" ili "loše" ili etiketiranje sebe kao "dobrih" ili "loših" u zavisnosti od toga kako smo se hranili.
Vodeće karakteristike poremećenih obrazaca ponašanja u ishrani su crno-belo razmišljanje i vrednovanje sebe kao osobe na osnovu broja kilograma i izbora u ishrani.
Često uverenje kod ljudi koji pokušavaju da prevaziđu prejedanje ili neki drugi oblik poremećenog obrasca u ishrani jeste uverenje da oporavak znači da treba da imaju više ovih "dobrih" dana.
Ako imamo više ovih "dobrih" dana nego ovih "loših" da li to znači da smo se oporavili?
Ne bih rekla.
Zdraviji odnos sa hranom i telom pre svega znači da tvoji izbori u ishrani i kilogrami nisu presudni faktori koji odlučuju kako ti ide u životu i da li si vredna kao osoba.
Ko si ti i koliko si vredna ne zavisi od toga šta jedeš i kako tvoje telo izgleda.
Druga problematika kod ovih "dobrih" ili "loših" dana jeste što taj način razmišljanja često može da bude okidač za "ma nek ide sve dođavola" prejedanje.
Pojela si jedan "pogrešan" zalogaj i obojila ceo svoj dan kao "loš" zbog toga.
Preplavile su te razne neprijatne i intezivne emocije. Tvoj unutrašnji perfekcionista i kritičar ne može da se nosi sa tim nesavršenstvom od ishrane i odlučuješ da se ceo dan prejedaš jer si već ionako sve "upropastila".
Kad je bal, nek je maskenbal, zar ne?
"Ako ne mogu da budem "dobra", daj onda da budem "baš baš loša", jer koja je poenta da pokušavam do kraja dana da se hranim kako "treba" kad ionako više ne može da bude savršeno i "dovoljno dobro"? Onako kako ja smatram da treba da bude."
Oporavak, prevazilaženje prejedanja i izgradnja jednog boljeg odnosa sa hranom i telom od nas zasigurno zahteva jedan fleksibilniji način razmišljanja.
Tolerisanje nesavršenosti i tolerisanje života između crnog i belog.
Jer neće i ne može svaki zalogaj da bude savršen.
Neće i ne može tvoje telo da bude savršeno.
I ti nećeš nikada biti savršena i bezgrešna, samim tim jer si ljudsko biće.
Ni život nije savršen. Malo je siv, malo je žut - kako kaže Bajaga.
Ali nikada nije SAMO siv ili samo žut.
Isto tako, zdraviji odnos sa hranom i telom nije jedna odluka koju doneseš i "puf" - imaš zdraviji odnos sa hranom/telom i više se ne prejedaš.
Ta promena i transformacija imaju na hiljade manjih odluka koje ćeš SVESNO donositi svaki dan dok ti ne postanu nova priroda i deo tvog novog identiteta.
Jedna od tih odluka će biti da prestaneš konstantno da se fokusiraš na ono negativno, na ono što nisi dobro uradila, na momente u kojima si "kiksnula".
Jedan ne tako savršen zaloga ili obrok ne mogu da upropaste sve ostale sasvim zadovoljavajuće zalogaje i obroke, a kamoli da ti upropaste ceo dan. Ne mogu, osim ako im ti to ne dozvoliš.
Takođe, bolji odnos sa hranom i telom ne može da se desi bez izgradnje boljeg odnosa sa samom sobom.
A kakav je trenutno taj odnos ćeš saznati onda kada osvestiš kako razgovaraš sa sobom i kako se ophodiš prema sebi onim danima kada ne uspeš da ispuniš svoja očekivanja.
Možda ti "loši" dani zapravo i nisu toliko "loši" koliko su očekivanja koja imaš od sebe nerealna i previsoka. Kako ti to zvuči?
Nadam se da ti je ovo današnje pismo pomoglo da stekneš uvid kako crno-belim razmišljanjem sabotiraš samu sebe.
A ukoliko želiš da prestaneš da sabotiraš sebe, naučiš kako da razmišljaš fleksibilnije, prevaziđeš perfekcionizam, a samim tim i prejedanje, na ovom linku se informiši o online kursu koji je trenutno u prodaji: POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM.
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments