Prethodne dve godine leto sam provela sa najvećom kilažom ikada.
I bila su to jedna od najboljih leta do sada, iako ne mogu da kažem da mi s vremena na vreme nije bilo neugodno u mojoj koži, jer je prosto bio prvi put da sam imala toliko kilograma, a da živim na moru i da moram svakodnevno da se skidam u kupaći.
Do tih kilograma je, iako nisam htela to dugo da priznam, doveo moj izraženo loš odnos sa hranom i telom i istorija restrikcija i prejedanja. Već par godina nisam na nekoj konkretnoj restrikciji, davala sam sebi dozvolu da jedem svu hranu, ali je moj restriktivni mindset bilo mnogo teže obuzdati, što me je dugo držalo zaglavljenom u pseudo oporavku i prejedanju.
Bilo mi je potrebno vreme da učim, pravim greške, idem jedan korak unapred, dva unazad, pa stagniram, gledam šta radi šta ne radi, kako bih pomogla sebi, a onda i vama da mnogo brže i manje bolnije prođete kroz ovaj proces.
Pošto sam dugo godina bila na silnim restrikcijama (najduža je trajala dve i po godine) moje telo i um su bili gladni svega i svačega. I kod mene je proces bio takav da sam morala da se ugojim i prihvatim gojenje kao deo procesa, kako bih se izvukla iz tih krajnosti i pronašla neku sivu zonu.
Ne mogu vam opisati koliko je bilo teško sa tim kilogramima ne posegnuti opet za nekim "brzim" rešenjem pred leto. Ne ući u matematičke obračune koliko najviše kilograma mogu da smršam do tog i tog datuma.
Bilo je teško, ali sam znala da ako to opet učinim, vratiću se mnoooogo koraka unazad, a iskreno da vam kažem bila sam preumorna i fizički i mentalno od tih glupavih režima. Koliko god da je moj mozak (kritičar) maštao o njima i o tom "savršenom" telu za plažu, moje telo i autentični deo mog bića su se opirali.
Zato sam odlučila da stisnem zube, ne sakrivam se i suočim se sa strahovima.
Prvo skidanje u kupaći pred porodicom, prijateljima, ali i random ljudima na plaži je zaista bilo teško.
Svaki drugi put je bilo sve lakše i lakše. Niko od njih nije komentarisao moje telo, ali iskreno da li neko komentariše ili ne komentariše mi je bilo manje bitno, jer ja svakako sama sebi stvaram pakao u glavi i konstantno projektujem.
U procesu sam shvatila da moram zapravo na tome da radim, jer većinu ljudi na plaži baš boli uvo za moj celulit i višak kilograma, zato što su i oni obuzeti svojim nesigurnostima. A čak i da mi neko uputi neki komentar ili pogled, to TEK znači da se oni toliko dave u svojim nesigurnostima da ne mogu da sede sa njima već moraju da ih "ispljunu" na nekog drugog da bi im bilo lakše.
Cela ova priča je zapravo bila ja VS ja.
Kako JA da prihvatim da moje telo trenutno tako izgleda i da svakako zaslužujem da odem na plažu i da uživam kao i drugi ljudi?
Kako JA da prestanem SEBE da osuđujem? Jer umišljanje da svi na plaži gledaju u mene i osuđuju me je samo moja projekcija osuda koje samoj sebi svakodnevno upućujem.
Kako JA da budem u miru sa svojom trenutnom kilažom i procesom u kom se nalazim, jer je samo to način da me onda baš bude briga šta će neko drugi da kaže ili da pomisli i biće mi lakše ako do toga i dođe da postavim jasnu granicu?
Ono što je meni u ovom procesu pomoglo jeste sledeće:
BEZ LAŽNOG SAMOPOUZDANJA
Prestala sam sebi lažno da pumpam samopouzdanje, je na taj način samo pokušavamo da potisnemo svoje emocije. Znači bez onog "volim svoje telo i ovako nesavršeno, moje strije i celulit su divni, ja sam boginja i slično".
Ukoliko se uistinu tako i ne osećate, nema potrebe za tim zaista. Sasvim je u redu da validirate svoje emocije i budete iskreni sa sobom.
"Da, trenutno se tako i tako osećam i to je sasvim u redu. Ne znači da ću da se sakrijem u mišiju rupu, a ne znači ni da moram sada sebi lažno da bildujem samopouzdanje da bih se pojavila na toj plaži ili bazenu ili u izlasku."
Iskoristi ovo leto da naučiš kako malo više da budeš U SVOM TELU, a malo manje da ga objektivizuješ i posmatraš spolja skroz skup udova koji nisu savršenih proporcija.
BODY POSITIVITY VS BODY NEUTRALITY
Više puta sam pričala o tome da je za mene mnogo realističniji bio body neutrality nego body positivity. Bila sam u ekstremu u kom sam skoro pa mrzela svoje telo i onda je na scenu stupio body positivity koji je odjednom od nas zahtevao da zavolimo i obožavamo svoje telo.
To jednostavno nije bilo realno za mene i stvaralo mi je još veći pritisak. Lakše mi je bilo da iz "mržnje i gađenja" idem bar ka nekoj, kakvoj takvoj, neutralnosti.
"Ovo su moje butine. Nisu ni odvratne toliko da zaboga ne smem da ih eksponiram javno i da moram da se patim u nekim crnim helankama na +35, a nisu ni prelepe, divne, tako savršene sa celulitom i strijama i proširenim venama. Ne. OVO SU SAMO MOJE BUTINE. TAČKA."
MEDITACIJA ZAHVALNOST PREMA TELU
Često sam slušala ovu meditaciju kada bi me preplavile neprijatne emocije prema mom telu i želja da iskočim iz svoje kože. Okačiću vam link ispod.
Nekako mi je pomagala da probudim i neke lepše i prijatnije emocije prema sebi i svom telu, da vidim širu sliku, da prestanem da posmatram sebe samo kao objekat koji se možda ne uklapa u trenutne standarde lepote i zbog toga nije dovoljno vredan. Naše telo je mnogo mnogo više od proporcija i kilograma.
GARDEROBA
Znam da sigurno misliš kako ti ništa ne stoji dobro jer si zaboga debela, kako ne zaslužuješ da kupiš sebi neku novu lepu odeću za leto jer svakako ćeš nekada u budućnosti smršati, pa ćeš se tada sređivati, kako ne smeš ni jednu drugu boju osim crne i eventualno teget/tamno braon da obučeš...
Stani. Zaustavi se molim te.
Time što ćeš terati sebe da uđeš u neku staru odrpanu garderobu ili stvari koje su ti male, stežu te, još više se znojiš u njima i neugodno ti je, podsvesno sebi šalješ poruku da nisi vredna takva kakva si da se središ, kupiš sebi neke lepe ugodne stvarčice koje te ne stežu i u kojima se osećaš dobro.
Nemoj to raditi niti se motivisati na taj način. Kontraproduktivno je.
Ne samo da zaslužuješ da odeš u shopping, središ se, kupiš sebi neke lepe krpice, već ćeš se osećati i mnogo mnogo bolje u svojoj koži, a samim tim ćeš se i manje prejedati, upoređivati sa drugima i više ćeš se brinuti o sebi i svom telu.
Apsolutno je moguće da nađeš stvari koje ti dobro stoje (i koje su u boji) bez obzira koliko kilograma imaš.
BRIGA O SEBI
Bez obzira što možda opet nisi uspela da smršaš za ovo leto, to nije poziv da padneš u očaj jer ništa više nema smisla i daj sad da se prejedam i ne krećem uopšte, kad već opet nisam uspela...
Mnogo sam puta i sama upala u tu zamku. Videla bih da ne stižem da smršam za leto, a već bih bila izmučena nekim pokušajima restrikcija i napornog vežbanja i toliko bi mi se sve smučilo, da bih batalila celu priču i počela da se prejedam.
Moramo da prestanemo da razmišljamo po tom crno-belom principu i da ulazimo u te zamke mršavljenja "do leta", "do svadbe", "pre trudnoće" ili slično.
Zar nam nije cilj da naučimo da se normalno balansirano hranimo i krećemo ZAUVEK? Da to postane jednostavno način na koji mi živimo?
Zašto da ne iskoristiš ovo leto (bez obzira što nisi uspela da savršeno izvajaš svoje telo) da se ipak hraniš balansirano, piješ dovoljno vode, jedeš malo više voća i povrća, proteina, krećeš se (voziš bajs/rolere, šetaš, plivaš, đuskaš, radiš neki klasničan trening...)?
Jer verovatno i sama znaš, kada vodiš računa o sebi, kada se smanje prejedanja, kada jedeš malo više nutritivno bogatije hrane, krećeš se - automatski se osećaš mnogo bolje u svom telu. Meni se čini kao da smršam 10kg posle dva dana treninga i balansiranije ishrane, a ne smršam zapravo ni kilogram jer je nemoguće da se to tako brzo desi, a opet je taj osećaj tu.
Endorfin se luči, imaš više samopouzdanja jer si odradila nešto što i nije baš lako (trening), nisi naduta od prejedanja i nekako se lakše osećaš u svom telu...
Iskoristi ovo leto da postaviš solidne temelje i da zaista naučiš kako da se pobrineš o sebi. Ako si kupila moj kurs, radujem se, jer ćeš imati konkretne smernice.
Još jednom bih ti napomenula da sam se, bez obzira na broj kilograma, prošle i pretprošle godine provela FENOMENALNO.
I takođe bih ti rekla da ovo leto imam manje kilograma, zategnutija sam, sa manje celulita, ali se neke stare nesigurnosti i dalje s vremena na vreme jave. Znači, ipak nije do našeg tela. Zato će i meni biti potrebno da se svega ovoga podsetim. Slika o našem telu je u našoj glavi, ne zaboravi to.
Nadam se da ti je današnji newsletter koristio.
Meditacija je na linku ispod:
NAPOMENA: Nova grupa mentorskog programa će startovati u septembru. Krajem avgusta će biti upis, ali pošto primam mali broj žena, otvoriću već sada listu čekanja. Popuni formular ispod i prvo ću tebe obavestiti kada krene upis, kako bi zauzela svoje mesto:
0 comments