Zašto uvek gubiš kontrolu nad hranom?

Veče pre si donela odluku da je to bio poslednji put da jedeš toliko slatkiša, da grickaš nekontrolisano dok gledaš seriju ili da sipaš drugi put u tanjir iako fizički osećaš da je dosta...

Ali već sutradan, čim se osetiš preplavljeno, čim se vratiš kući sa posla, čim ostaneš sama - ista priča.

I onda kreće krivica, osećaj bespomoćnosti i strah da nikada nećeš izaći iz tog začaranog kruga.

Često mi žene kažu: "Ja ne znam šta je sa mnom! Donesem odluku, dam sebi obećanje, prejedem se toliko da mi bude muka i kažem sebi da je poslednji put, ali već sutradan ili za par dana, kao da nešto uđe u mene, padne roletna, totalno izgubim kontrolu i zaboravim na sve obećano..."

Ti imaš snažnu volju, to niko ne spori.

Želiš da se hraniš normalno više od svega.

Godinama se trudiš i pokušavaš. Bila si na bezbroj režima. Dođavola, uspevala si i da smršaš nekoliko puta i mesecima si izdržavala na restrikcijama, bez slatkog, trenirala si...ali se uvek vratiš na staro.

Zašto?

Evo zašto:

Prejedanje nije racionalan problem koji može da se reši donošenjem odluke, disciplinom i jakom voljom.

Da, možeš da igraš na tu kartu neko vreme. Danima, nedeljama, mesecima.

Ali taj mišić discipline se kad tad iscrpi.

I kada se umoriš od siljenja, forsiranja, potiskivanja žudnji - prejedanje se vrati kao bumerang.

Zašto? Zato što se nisi pozabavila uzrokom problema.

Svojim emocijama.

Kada kažeš: "Kao da mi padne roletna, javi se tako jaka žudnja i prosto ne mogu da se oduprem..."

Tvoje emocije u tom trenutku preuzimaju kontrolu. Tvoje nesvesno. Ti ih potiskuješ disciplinom, restrikcijom i odupiranjem, ali one uvek pobede.

Koliko god mislila da možeš da kontrolišeš svoje emocije i telo - varaš se.

One nađu svoj put. U ovom slučaju kroz prejedanje.

I što pre naučiš da ih čuješ i procesuiraš više neće biti tog zastrašujućeg osećaja da totalno gubiš kontrolu. Ni u odnosima i komunikaciji sa drugim ljudima, a ni kada je hrana u pitanju.

Koliko god ti to čudno i kontraintuitivno zvučalo - prejedanje nije tvoj neprijatelj.

Prejedanje je samo vrlo kreativna manifestacija tvojih unutrašnjih konflikata i potisnutih emocija i potreba i zapravo je sjajna prilika da iskoristiš taj izazov kako bi bolje upoznala sebe.

Možda ti se to čini kao previše "posla". Možda pomišljaš kako preterujem i kako tebi zaista samo fali malo samokontrole i discipline ili kako možda jednostavno nisi još uvek pronašla režim koji *radi* za tebe...

Možda.

Možda možeš dvadeset i osmi put da pokušaš na identičan način da "rešiš" prejedanje" i opet da se vratiš na početnu tačku i dodatno iscrpiš svoje telo i psihu.

A možeš i da uložiš vreme, energiju i novac i dobiješ smernice i uvide kako da pomogneš sebi, šta da radiš i kako da priđeš sebi kada ti "padne roletna" i kako da ne izabereš uvek da se prejedeš u tim trenucima ili da agresivno krećeš na neki režim jer ne možeš da podneseš sebe i svoje telo.

Čini mi se da i ti i ja znamo da je to put kojim se ređe ide, ali koji će polako ali sigurno staviti tačku na tvoju višegodišnju borbu.

Vidimo se na izazovu!

Link sa više informacija i formular za prijavu možeš da nađeš na linku ispod: 

IZAZOV