Sindrom "poslednja večera"

Da li si čula za sindrom "poslednja večera"?

Ne, ovo nije nikakav zvaničan sindrom ili dijagnoza, već obrazac ponašanja i razmišljanja koji se često javlja kod osoba koje imaju izazov sa prejedanjem.

I upravo zbog tog obrasca sam se pre 5 godina ugojila oko 20kg.

Ovo ponašanje i razmišljanje se manifestuje na sledeći način:

Odlučuješ se po stoti put da kreneš na neki režim. Znaš da će ti od sutra biti zabranjeno da jedeš mnogo toga i ko zna kada ćeš opet biti u prilici da jedeš tu "lošu" hranu. Možda govoriš sebi da je više "nikada nećeš jesti".

Znajući to, odlučuješ da iskoristiš priliku pre nego što krene režim i počinješ da jedeš velike količine te "zabranjene" hrane.

Taj period prejedanja nekada može da traje samo dan ili veče pre početka režima, a nekada može da traje i par dana/nedelja ukoliko sebi kažeš recimo: "Krećem na dijetu od sledećeg ponedeljka", a danas je utorak i onda se prejedaš sve do sledećeg ponedeljka.

Ono što se takođe dešava jeste da 99,9% ljudi ne uspe 100% savršeno da se drži tog nekog režima.

Ljudi smo. Život se dešava.

Ne može svaki zalogaj i svaki obrok i svaki dan da nam bude savršeno isprogramiran.

Desiće se da ne stigneš da spremiš obrok koji nosiš na posao, desiće se da kolega slavi rođendan i da usled velike želje pojedeš parče torte koju je doneo, desiće se da je bio haotičan dan i da nisi stigla redovno da jedeš, pa se zbog toga malo prejedeš kada dođeš uveče kući...

I kako reagujemo kada se takvi momenti dese?

Većina ljudi ne može sebi da oprosti tako neki "strašan" pad/propust/grešku. Ne može da toleriše nesavršenosti, a uz sve to, naš um koji je upao u "scarcity mindset" traži svaku i najmanju priliku da jede tu "zabranjenu" hranu i onda govorimo sebi:

"Sve je upropašteno. Nije trebalo to da pojedem/da pojedem toliku količinu. Ajde već kad sam zeznula današnji dan, ješću sve što ne smem, pa ću opet sutra ili od ponedelja ispočetka. Aii ovaj put stvarno obećavam da više nikada neću liznuti tu hranu!"

I onda se opet prejedamo ceo taj dan ili nekoliko dana ili čak nekoliko nedelja/meseci dok opet ne skupimo snagu da krenemo na striktan režim.

Za većinu ljudi koji su već dugo u ovom zaračnom krugu dijeta i prejedanja, faze prejedanja posle nekog vremena postanu sve duže, a faze restrikcije sve kraće.

To je bio slučaj i kod mene.

Prvih nekoliko godina poremećenih obrazaca ponašanja u ishrani uspevala sam nekako da održavam kilažu, čak i da mršavim (iako, sada kada pogledam fotografije iz tog perioda shvatam da nije bilo potrebe za mršavljenjem).

Bila bih na restrikciji po nekoliko meseci, pa bih imala faze prejedanja od dan/dva, ali bih brzo uspela da se vratim na restrikciju.

Ali posle nekoliko godina, moje telo i moja psiha su bili premoreni od tog načina života. Više nisam imala snage. Mišić stroge discipline i volje je sve više slabio i faze prejedanja su postajale sve duže i duže.

Na kraju sam došla do toga da uspevam da izdržim maksimum pet dana na nekom režimu, a prejedam se deset dana. Pa opet uspem nekako da izguram tri dana, pa se prejedam nedelju dana i tako u krug.

Najduži period je bio period od 6 meseci konstantnog prejedanja. Obećavala bih sebi kako je danas "poslednji put", prejela bih se, sutradan bih ustala i samo nastavila sa prejedanjem. Više nisam imala snage ni da otpočnem sa režimom iako sam stalno razmišljala kako "treba" da krenem na isti.

I kada se nađete u takvoj situaciji, naravno da ćete vremenom početi da se gojite i da ćete doći do većeg viška kilograma.

Mnogo više dana se prejedate nego što se ne prejedate.

Smršate 5kg, ali zato dobijete 10kg.

Pomnožite to sa 10 godina recimo (to je neki prosek koliko žene budu zaglavljene u ovom zaračanom krugu) i onda vam je jasno kako neko dođe do većeg viška kilograma.

Taj višak kilograma je samo manifestacija mnogo dubljeg problema kojeg osoba često nije ni svesna.

Ona misli da nema karakter, da je nedisciplinovana, da samo treba da stisne zube, da se više potrudi i eto baš iz ovog stotog pokušaja, bez da išta untar sebe promeni, uspeće - savršeno će se hraniti svaki dan, više se nikada neće prejesti, smršaće i živeće srećno do kraja života.

Zvuči sjajno, ali nažalost nije realistično razmišljanje.

Da bi se isčupali iz ovog začaranog kruga ipak je potrebno malčice više rada i osvešćivanja od pukog "stiskanja zuba" i bičovanja sebe dok ne stignemo do cilja.

Potrebno je pronaći uzrok ovog saboterskog ponašanja i razmišljanja.

A uzrok često leži u:

• Perfekcionističkim tendencijama koje imamo, a kojih nismo ni svesni
• Uz koje često idu i blokade u razmišljanju poput "sve ili ništa" razmišljanja i katastrofiziranja
• Nemogućnosti da se emocionalno samoregulišemo i umirimo naš nervni sistem bez hrane
• Pogrešnim uverenjima koja imamo o hrani i o tome šta je potrebno da radimo ako želimo da budemo zdravi i da skinemo koji kilogram
• Negativnoj slici koju imamo o sebi i svom telu

....I još mnogi drugi aspekti našeg unutrašnjeg bića koje je potrebno osvestiti kako bismo trajno promenili te obrasce koji nam očigledno ne koriste.

Jer nije problem što si pojela to parče torte na poslu, već tvoje uverenje da si sve upropastila. Tvoja rigidnost i crno-belo razmišljanje koje te uvek vodi u novu fazu prejedanja.

Da si pojela to parče torte, uživala u njemu i nastavila sa svojim danom i sledećim izbalansiranim obrokom, kada bi pogledala širu sliku, to parče torte ne bi uticalo na tvoj progres.

Pa čak i ako se emocionalno prejedaš, hranom potiskuješ neke emocije i zbog toga si odlučila da pojedeš parče torte, mogla bi da iskoristiš tu situaciju da vidiš šta se dešava, da vežbaš zdravije procesuiranje emocija i zapravo nešto naučiš iz toga.

Pukim posramljivanjem i kritikovanjem sebe jer si pojela parče torte samo ćeš još više pogoršati situaciju, pojačaćeš svoje već intezivne emocije i još više ćeš se prejedati.

I zato te molim da ne krećeš opet na neki režim i u proces mršavljenja ukoliko nisi posložila svoj mindset.

To je najbitnija stavka u prevazilaženju prejedanja i skidanju viška kilograma, ukoliko za mršavljenjem ima potrebe.

Jer vrlo dobro znamo šta treba da jedemo, kako da treniramo, imamo mnogo znanja o ishrani, ali nažalost malo poznajemo sebe i svoje saboterske obrasce ponašanja i razmišljanja.

Nadam se da ti je današnji newsletter bar malo pomogao.

Ukoliko želiš da izgradiš potpuno drugačiji mindset po pitanju hrane i tela, da prevaziđeš prejedanje i napokon počneš da se hraniš balansirano, možeš da se informišeš o online programu u kom delim sve neophodne korake koji su meni i mojim klijentkinjama pomogli u ovom procesu:

INFORMACIJE O PROGRAMU

Do sledećeg čitanja,

Gorana