Pokušavaš da se hraniš zdravo, ali ne ide?

Skoro mi je stiglo jedno pitanje na e-mail koje je glasilo ovako:

"Gorana, već neko vreme te pratim i rezonujem sa svim što pričaš i pišeš. Pokušavam da prevaziđem prejedanje i da se hranim zdravije, ali svaki put kada počnem da vodim računa šta jedem, čak i ako jedem dovoljno i ne gladujem, ja osećam deprivaciju i kao da sam opet na nekoj restrikciji. Onda usledi prejedanje. Kako da počnem da se hranim zdravije ako mi to svaki put okida fazu prejedanja?"

Ovo se često događa ukoliko pokušavamo da prevaziđemo prejedanje i da se hranimo zdravije bez dubljeg rada.

Podeliću sa vama nekoliko najčešćih razloga zašto je to tako.

• Nisko samopoštovanje.

Počinjemo sa najtežom i najkompleksnijom stavkom sa menjanje.

Ukoliko ne voliš sebe, upućuješ sebi svakodnevno ružne reči, mrziš svoje telo, misliš da ne zaslužuješ ništa (ni ljubav, ni poštovanje, ni bolji posao, ni partnera, ni da se središ, da se zabaviš i odmoriš) dok ne smršaš, biće ti jako teško da vodiš računa o sebi i svom zdravlju iz jedne autentične istinske želje da se pobrineš o sebi i svom zdravlju (u ovom našem slučaju kroz zdraviju ishranu i fizičku aktivnost).

Ono što ćesto viđam u praksi jeste da žene čekaju da smršaju i da sprovedu neki savršeni režim ishrane i treniranja kako bi počele da poštuju i vrednuju sebe i svoje telo.

A zapravo treba prvo da počnemo da poštujemo i vrednujemo sebe, sada i ovde koliko god kilograma da imamo, da naučimo da zadovoljavamo svoje potrebe, da postavljamo granice, da ne uskraćujemo sebi uživanje u životu, sređivanja, druženja, da naučimo kako da praštamo sebi greške i da smanjimo malo intezitet perfekcionističkih tendencija koje upravo i dolaze iz tog mesta "nedovoljnosti" i niskog samopoštovanja i onda ćemo moći da se autentično pobrinemo o sebi i svom zdravlju kroz ishranu i fizičku aktivnost zato što znamo i verujemo da mi i naše telo to ZASLUŽUJEMO.

Dakle, ukoliko pokušavaš da se hraniš zdravije iz pozicije "nisam dovoljno dobra ovakva kakva sam" i oslanjaš se samo disciplinu i samokontrolu kako bi sprovela tu svoju zdraviju ishranu i stil života - to neće biti održivo na duže staze. Mislim da ti to i tvoje dosadašnje iskustvo pokazuje.

• Pravila u ishrani.

Postoji razlika između nekih pravila u ishrani koja uglavnom dolaze od strane eksternih faktora i nisu u skladu sa nama, nekada su često i besmislena i sprovodimo ih neretko samo u svrhu što bržeg mršavljenja i sa druge strane postoje lične granice, osluškivanje sebe i svog tela i biranje da nešto jedemo ili ne jedemo zato što nam prija ili ne prija/želimo ili ne želimo u datom trenutku.

Da pojasnim.

Postoji razlika kada kažeš sebi: "Prošli put kada sam jela slatko za doručak nisam se osećala baš najbolje ostatak dana. Imala sam brz skok i pad šećera, jako brzo sam postala ekstremno gladna i bila sam uspavana i troma. Zato biram da uglavnom ne jedem većinski ugljene hidrate ili šećere za doručak. Ne kažem da se nikada više neće desiti da pojedem tako nešto ili da mi je zabranjeno, već prosto primećujem da mi ne prija i trudiću se da češće donosim odluku da to ne jedem na početku dana."

Ili kada kažeš sebi: "Nikada više ne smeš da jedeš slatko! Pogotovo za doručak!!! Imaš insulinsku životinjo jedna i znaš da nemaš kontrolu i da moraš da smršaš i opet si pojela te ovsene sa kilo šećera! Znaš da ti je trener rekao da nikako ne jedeš ovsene za doručak! Zapamti kad si ih jela. Sad i nikada više!"

Da li primećuješ razliku?

I još jedna napomena: ova dva primera ne znače da su recimo ovsene loše i da ih nikako ne treba jesti za doručak!

Postoje ljudi koji jedu ovsene sa medom, voćem, grčkim jogurtom za doručak, prijaju im, dugo ih drže sitima, bolje idu u toalet kada ih pojedu i prosto vole taj doručak, a sa druge strane postoje ljudi poput mene koji kada pojedu ovsene za doručak, čak i sa whey proteinom, kao da nisu ništa pojeli :D Jednostavno moj organizam tako reaguje, brzo ogladnim, troma sam, a nemam čak ni insulinsku rezistenciju. Zato kada ih jedem biram da ih jedem za užinu.

Suština leži u tome da se pazite ekstremnih i apsolutističih razmišljanja kada su ishrana i fizička aktivnost u pitanju, da se klonite kontradiktornih informacija koje dolaze spolja i da malo više osluškujete sebe i svoje telo.

Ja sam isprobala na desetine raznih režima, držala sam se raznoraznih pravila u ishrani, plašila se hrane, trudila se da se hranim "savršeno" i sve to mi je donosilo često mnogo više stresa nego benefita za moje fizičko i mentalno zdravlje.

Zato sam obrnula ceo krug i na kraju, srećom, opet došla do zdravog razuma i vratila se umerenoj, fleksibilnoj i balansiranoj ishrani bez stresova i opterećivanja koja je u skladu sa mnom.

I treća stavka:

• Nemogućnost emocionalne regulacije bez određene hrane.

Ukoliko primećuješ da jedeš recimo previše slatkiša ili neke druge konkretne hrane kada si pod stresom, ljuta, uplašena, tužna, osećaš se usamljeno ili neadekvatno - to može da bude znak da koristiš tu hranu kako bi umirila nervni sistem i kako bi se samoregulisala.

Još od ranog detinjstva mi povezujemo određenu hranu sa utehom, sa momentima kada smo se osećali sigurno, zaštićeno, voljeno i onda kao odrasle osobe nastavljamo taj obrazac korišćenja hrane za regulaciju i prividno zadovoljavanje određenih emotivnih potreba koje nažalost ne mogu da budu zadovoljene hranom.

U tom slučaju, puko obećavanje sebi da ćeš da smanjiš recimo slatkiše i da se hraniš zdravije samo uz snagu discipline i zato što to tako "treba" i dobro je za tebe i tvoje zdravlje, ne pije vodu.

Potreban je malo dublji rad. Potrebno je da promenimo neka limitirajuća i pogrešna uverenja koja imamo o emocijama, da dozvolimo sebi da ih osetimo i propustimo kroz telo, da pronađemo i neke druge alate, vežbice i aktivnosti za umirivanje nervnog sistema.

I još jedna napomena: Ovo ne znači da treba na hranu da gledamo samo kao na gorivo. Sasvim je normalno da nekada jedemo iz emotivnih razloga ili zato što smo željni nekog ukusa, ali ukoliko primećuješ da se to relativno često dešava i da te sabotira u tvojim pokušajima da se hraniš zdravije, onda je to znak da treba da se pozabaviš svojim emocijama i regulacijom nervnog sistema.

Ovo su tri najčešća razloga zašto ti uvođenje nekih zdravijih navika i izbora u ishrani padaju teško, čine ti se kao ponovna restrikcija i osećaš deprivaciju koja se opet završava fazama prejedanja.

Postoji još aspekata, razloga i rešenja o kojima treba pričati, ali sve to ne može da stane u jedan newsletter.

O svemu ovome mnogo dublje pričam na online platformi koja sadrži dva online kursa, e-book, predavanja sa psihoterapeutom i trenerom, vežbice za umirivanje nervnog sistema i još mnogo toga i koja će ti pomoći da pre svega razumeš uzrok svog prejedanja, a onda polako korak po korak kreneš u izgradnju jednog potpuno drugačijeg odnosa sa hranom, telom i sobom.

Ukoliko želiš da pristupiš ovoj platformi i da pročitaš više informacija o istoj, klikni na link ispod:

ONLINE PLATFORMA

Do sledećeg čitanja,

Gorana