Pišem ti ovo pismo iz mog novog stana, još nesvesna činjenice da upravo počinjem da živim baš onako kako sam dugo želela.
Deluje mi još uvek nestvarno da sam uspela da stignem do ove tačke jer sam jako dugo bila zaglavljena na mestu gde nikako nisam želela da budem. I čini mi se, što sam se više opirala i žudela da pobegnem, to sam dublje tonula - baš kao da sam u živom blatu.
Krivila sam okolnosti i grad u kome sam, krivila sam druge ljude i kako se oni ponašaju, pridavala im previše moći i kontrole nada mnom i mojim životom.
Odgovornost je bila samo pojam u mom rečniku.
A onda sam odlučila da taj pojam razumem suštinski i dam mu šansu da me promeni.
Odgovornost je nešto od čega svi bežimo jer se bojimo pogrešne odluke, razočarenja, neusepha, ali i uspeha.
A najčešće pitanje koje besplatno živi u našim glavama dok rastemo je ipak vezano za naše najbliže.
Hoćemo li možda razočarati nekoga? Hoće li nas i dalje voleti takve - drugačije i “nove”?
I to su legitimni strahovi. Ne znam da li ćemo ikada biti sposobni da se u potpunosti rešimo istih. Ali znaš šta?
Ne mislim ni da treba da nestanu jer sam naučila da su oni najveći pokazatelji da smo na pravom putu. Kad nema straha, znači da smo u komfor zoni. Znači da ipak biramo da živimo u skladu sa drugima, a ne sa sobom.
Preuzeti odgovornost za svoj život znači pogledati te strahove u oči.
I gledati ih direktno i istrajno, dok praviš korake ka onome što želiš.
Preuzeti odgovornost znači kladiti se na sebe.
Da, ne znamo šta će biti sutra, ali znamo šta će biti ako ne probamo - ništa.
Ostaćemo tu gde jesmo.
Kladiti se na sebe znači da si nisi spremna da napraviš velike korake napred, ali ih svejedno praviš jer tiho veruješ da možeš više od ovoga što radiš sada.
I zato sam ti i spomenula moj novi stan.
On trenutno možda jeste malo veći zalogaj nego što sada mogu da iznesem, ali odlučila sam - kladim se na sebe.
Jedino ja mogu da napravim sebi život kakav želim jer jedino ja znam šta uopšte želim. Duboko verujem da naše želje postoje jer su moguće.
Samo moramo biti dovoljno mudri da priznamo sebi da ih želimo i dovoljno hrabri da ka njima krenemo.
Ali, shvatila sam da ne želim da budem sama na tom putu.
Zato sam i napravila Zajednicu žena koja želi više od života i koja je spremna da na tome radi.
Želim da stvorim bezbedno mesto za sve nas.
Mesto gde možemo da budemo svoje i iskrene, da rastemo i razvijamo se u pravcu u kom želimo.
Da se suočimo sa strahom i vidimo da on i nije neki bauk, zato što imamo podršku, razumevanje i inspiraciju drugih žena.
Zajednica konačno i zvanično otvara vrata sutra, 1. septembra, jer on nosi simboliku novog početka.
Unutra te već čeka prva lekcija koja će ti pomoći da napraviš bazu za novu godinu (da, da, još malo je 2026a!) i postaviš temelje za svoje ciljeve jer nijedna promena nije došla preko noći, ali je morala da počne već sada.
Ne ostavljaj ništa slučaju.
Preuzmi odgovornost.
Kladi se na sebe.
Tvoja buduća verzija računa na tebe.
Klikom na ovaj link moći ćeš da se priključiš Zajednici.
https://buymeacoffee.com/psihologija.stila
Kada klikneš na “Join” i uneseš podatke svoje kartice, odmah nakon toga stići će ti mejl i iskočiti obaveštenje o ulasku u zatvorenu FB grupu. Podnesi zahtev, a ja ću ga odobriti sutra. Ne moraš da brineš više o uplatama, na mesec dana će se 25e skidati automatski. U svakom trenutku možeš napustiti grupu i prekinuti membership.
Vidimo se unutra. ✨
Uvek sam tu za sva dodatna pitanja.
Zagrljaj,
Teodora
0 comments