Nešto u tebi svaki put zatreperi kad naiđeš na novi savet, novi protokol, novu objavu koja obećava da će ovaj put konačno rešiti refluks, hranjenje, spavanje, regulaciju, sve te dileme na dnevnom nivou koje ti narušavaju mir i uzrokuju anksioznost.
Klikneš. Sačuvaš. Ponekad i kupiš.
Uverena da radiš pravu stvar jer „ulažeš u sebe i u svoje dete“.
A zapravo, usporavaš.
Usporavaš svoj napredak.
Usporavaš bebin napredak.
Usporavaš ono što već osećaš da je moguće, ali još uvek ne živiš jer biraš da i dalje svakih nekoliko dana odlaziš u Dom zdravlja gde te ne dočeka ništa novo osim novih brojki na vagi i novog načina da ti kažu da preteruješ.
Usporavaš i kada izabereš da tražiš još jednog lekara i još jednog stručnjaka i savetnicu koja je " najbolja" jer od njij ne možeš da sastaviš jednu poštenu sliku koja vredi toga da kažeš " Okej, idemo! All in!"
Koja ti uliva poverenje a ne doliva ulje na vatru.
Usporavaš, jer stalno ulažeš u još jedno kako, umesto da uđeš u prostor gde si ti majka, živo biće sa osećanjima, strahovima i snovima koje neko treba da susretne a ne da omalovaži.
I čak i kada dotakneš taj nivo razumevanja na koji tvoj mozak nije navikao i odmah ga klasifikuje kao opasnost jer mu je nepoznato, brzo se povučeš uz dobro poznate rečenice:
„To možda radi drugima, ali kod mene je komplikovanije.“
„Moja beba je posebna.“
„Njima je lakše.“
"I onako svi kažu da će proći".
Zato usporavaš. Mozak pokušava da te zaštiti od nepoznatog, a u ovom slučaju je tebi nepoznato da budeš podržana, saslušana i viđena.
Slušaj me pažljivo.
Postoje bebe koje su se umirile jer je njihova majka prestala da traži spolja.
Postoje majke koje su prvi put osetile sigurnost u sopstvenim rukama.
Postoje porodice kojima se dinamika promenila jer se jedna žena pomerila iz panike u prisutnost.
Postoje deca koja danas dišu, spavaju i jedu drugačije jer je neko odlučio da više ne improvizuje.
Postoje majke koje nisu pitale da li je ovo „previše“, već da li su spremne da konačno prestanu da stoje u mestu.
Ali takav pomak se ne dešava dok još uvek stojiš jednom nogom unutra, a drugom napolju.
Dok još uvek posmatraš.
Dok još uvek vagaš.
Dok još uvek čekaš da se nešto samo složi jer su ti rekli da budeš strpljiva jer "svima prođe".
Zona nije još jedan sadržaj.
Zona je promena frekvencije na kojoj postojiš kao majka.
Iz reakcije u regulaciju. Panike u stabilnost.
Iz konfuzije u jasnoću.
Iz oslanjanja na savete u poverenje u sopstveni nervni sistem.
I to je ono što menjamo.
Ne da bi imala „mirniju bebu“ kao cilj.
Nego da bi ti postala žena u čijem prisustvu mir postaje moguć, i da bebin napredak prestane da zavisi od spoljašnjih korekcija ljudi kojima zapravo nije preterano stalo, a počne da se dešava organski.
Do 3.3. u ponoć Zona je otvorena uz tri bonusa koje ne bih volela da propustiš!
- +1 dodatni mesec mentorstva (7 meseci umesto 6).
- Instant pristup i učešće u kreiranju novog programa o oralnim restrikcijama i refluksu — programa koji će biti jedinstven u svetu i čija će cena kasnije biti značajno viša (realno: više od trećine ove investicije).
- 1:1 mesečna mejl konsultacija sa mnom (1x mesečno) tokom mentorstva — pišeš mi sve što želiš u vezi sebe i svog deteta, dobijaš konkretan smer i plan.
Za sva pitanja možeš odmah pisati Jovani na [email protected] i dobijaš brz odgovor.
Od 4.3. bonusi se gase, a ako ostane mesta, prijave su moguće bez bonusa do 7.3. kada zvanično počinjemo!
Duboko verujem da ljude ne treba požurivati u sopstvenim procesima jer svako ima svoj ritam. Ako nisi za ovakav rad sada, još uvek ne veruješ, razmišljaš, ne deluješ i ne postojiš na toj frekvenciji, to je potpuno u redu i to je ono što i tvoja beba zna.
Zona je visoko transformativan program koji nije za svakoga jer sve što su te do sada naučili, čime su te sludeli i uverili da si pogrešila menjamo u nadolazećim mesecima jer je to onaj rad koji menja to SVE.
Verujem u tebe!
Od srca,
Vanja
0 comments