"Želim da budem sigurna.
Sigurna da ću uspeti. Da ću istrajati. Da će ovaj put biti drugačije.
Umorna sam od pokušavanja i odustajanja.
Umorna sam od toga da ne mogu nikada ni u čemu da istrajem.
Želim da budem sigurna da je ovo pravi izbor i da će mi pomoći.
Želim garanciju!"
Ovo su bile misli zbog kojih sam ostala u začaranom krugu prejedanja i dijeta mnogo duže nego što je bilo potrebe za tim.
Misli zbog kojih sam se mnogo lakše odlučivala da ipak probam sa još jednim režimom ishrane i treninga, a da ovaj "dublji" rad ostavljam po strani za neke bolje okolnosti, neko bolje vreme, za trenutak kada ću biti sigurna da je to 100% pravi izbor.
Zašto?
Zato što ni od psihoterapeuta, ni od kouča, ni od raznih mentora, niti od procesa koji su mi nudili i govorili da je neophodan - nisam mogla da dobijem neku garanciju.
Režimi ti to nude.
"Ako se pridržavaš ovih pravila i jedeš i treniraš ovako smršaćeš xy kilograma za xy vremena."
Kraj priče.
A još sam na sve to i duboko verovala da ću, kada dođem na tu brojku, biti srećna, uspešna, samopouzdana, da će moj život biti potpuno drugačiji.
I takođe sam verovala da je jedini razlog zašto godinama ne uspevam i ne istrajavam u tome taj što nisam dovoljno disciplinovana.
Samo treba malo jače da bičujem sebe, da stisnem zube, da probam još jednom, da izguram na mišiće do cilja, da stavim sebe i svoju ishranu pod kontrolu i sve će biti dobro.
Sve je tako jednostavno i logično. Znaš tačno šta treba da radiš, koliko dugo i šta dobijaš kao nagradu.
A sa druge strane imamo neku priču o emocijama, uverenjima, o razrešavanju naših unutrašnjih konflikata, menjaju odnosa koji imamo sa sobom, hranom i telom, o intuitivnom hranjenju, slušanju sebe i svog tela...
"Ma daj molim te!" - mislila bih u sebi.
Koliko će da traje taj proces?
Gde je garancija da ću smršati?
Da li ćeš mi reći šta tačno treba da radim?
Kako da budem sigurna da ću istrajati u tome?
Kako će to da izgleda? Zvuči mi apstraktno i nepoznato.
Nisam sigurna da je to pravi izbor za mene i moju situaciju...
Da, činjenica je da svi želimo garancije u životu.
Da budemo sigurni da su naši izbori 100% ispravni.
Da budemo sigurni da ćemo ovaj put istrajati.
Plašimo se nepoznatog. Plašimo se da ćemo se još jednom razočarati.
Međutim, većina procesa koji donose zaista duboku transformaciju i promenu nemaju i ne mogu da imaju neku stopostotnu garanciju.
U takvim procesima ne postoji neki matematički obračun koji će ti reći kada će se promena desiti, koliko brzo, šta tačno treba da radiš i kako će tvoj život sigurno izgledati nakon toga.
Znam, to je noćna mora za sve nas "control freak-ove".
Ali isto tako znam da ni jedan, recimo psihoteraput, ne može i ne sme da ti daje takva obećanja.
Zato se i ja trudim da kao kouč i budući psihoterapeut mojim ženama ne dajem takva obećanja i garancije. Niti im govorim šta tačno "treba" i "moraju" da rade. Niti im obećavam da će nakon kursa/programa smršati xy kilograma, a Boga mi, ne obećavam im ni da se više nikada u životu neće prejesti.
Zašto? Zato što ne znam da li će biti tako. Nisam Bog.
Ne mogu to da znam. Niti ti možeš da znaš.
Ne mogu da znam da li ćeš sigurno istrajati sa mojim kursom niti je na meni da ti to obećavam, ali ono što radim jeste da ti na kursu sve vreme dajem smernice KAKO da istraješ i ne odustaneš.
Kroz lekcije o prevazilaženju perfekcionizma, sve ili ništa razmišljanja, lekcije o procesuiranju emocija i unutrašnjem kritičaru...
Objašnjavam ti kako naš um i telo funkcionišu i zašto se dešava da odustajemo, ne istrajavamo, da se prejedamo...
Ono što je sigurno i što pravi veliku razliku: ne govorim ti da ne istrajavaš zato što si lenja, nedisciplinovana, zato što nemaš dovoljno volje/želje ili zato što si alava. Ne radim to zato što em nije tačno, em je posramljujući pristup koji ne nudi ništa osim ogromne količine stida koja nas paralizuje i sabotira.
Takođe, ne mogu da znam i ne možeš da znaš da je nešto 100% pravi izbor. Nemoguće je da tako nešto sa sigurnošću znaš i pre nego se upustiš u neki proces.
Ali ono što ja učim moje žene ako odluče da rizikuju i da slušaju svoje autentično biće koje im stidljivo šapuće da su na pravom mestu jeste da veruju svojim izborima, da veruju sebi i svom telu, uprkos sumnji.
Jer u procesu ponovnog učenja kako da se "normalno" hranimo, kako da se povežemo sa svojim telom, kako da odbacimo dijeta mindset pun nebuloznih pravila, biće dosta sumnje.
Godinama smo bili usmereni na eksterne faktore da nam kažu šta, kada i kako tačno treba da radimo i da nam daju neke garancije, a sada se okrećemo sebi, osluškujemo sebe, učimo kako ponovo da verujemo sebi.
Naravno da to sa sobom nosi dozu nesigurnosti i sumnje. Ne treba bežati od toga, čekati da sumnja nestane, niti čekati da budemo uvek 100% sigurni da pravimo pravi izbor kako bismo se upustili u neki proces.
Treba se upustiti uprkos sumnji, pogotovo ako nas proces uči kako da se ponovo povežemo sa sobom i počnemo da verujemo sebi, svom telu i svojim izborima.
Da li te dijete tome uče? Ne.
Da li je moj kurs ili psihoterapija recimo tome uče? Da.
To je sve što ti je potrebno da znaš na početku.
Kao i to da se velike transformacije i velike promene dešavaju onda kada počnemo da delamo uprkos strahu i uprkos sumnji.
Kada utišamo glasove u našoj glavi koji nam govore: "Šta ako, nije vreme, opet nećeš uspeti" i počnemo da slušamo svoje telo i onaj osećaj iznutra koji nam suptilno poručuje: "To je to. Na pravom si mestu. Samo kreni. Nećeš znati ako ne probaš. Sigurno ćeš izvući nešto korisno iz ovoga."
A kada odlučiš da poslušaš taj osećaj iz tela i daš sebi šansu da izgradiš jedan potpuno drugačiji odnos sa hranom, telom i sobom, možeš da se informišeš o online kursu i da popuniš prijavu preko linka ispod:
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments