Poslednjih dana sam razmišljala o tome šta je kod mene bio prvi i najbitniji korak koji mi je pomogao da polako počnem da izlazim iz začaranog kruga prejedanja i restrikcije i došla sam do uvida da je to bilo:
Menjanje ponašanja i akcija koje sam preduzimala nakon faze prejedanja.
Sada možda razmišljaš: "Ček ček... NAKON faze prejedanja? Pa zar nije cilj da sprečimo da se prejedanje uopšte i desi?"
Da, to nam jeste cilj, ali taj cilj nije moguće odmah postići. I zato moramo da budemo pametni i da imamo strategiju koja će nas korak po korak izvlačiti iz tog začaranog kruga u kom smo godinama zarobljeni.
Osobe koje se prejedaju često prave ove greške i to ih uglavnom i uvlači u ponovnu fazu prejedanja:
- U sred prejedanja ili nakon faze prejedanja obećavaju sebi da je ovo POSLEDNJI put i da se više NIKADA neće prejesti.
- Odmah kreću da prave novi striktan plan ishrane i treniranja koji će poštovati 100% savršeno od sutra.
- Posramljuju sebe i upućuju sebi veoma ružne reči.
Ove tri stavke su recept ukoliko želiš da NE prevaziđeš prejedanje.
Ukoliko pak želiš da ga prevaziđeš, moraš da počneš da menjaš ovaj obrazac.
Prvo: da prestaneš da posramljuješ i bičuješ sebe jer si se prejela. Sigurno to nisi uradila zato što ti je mnogo dobro i zato što si loša i lenja osoba koja nema samokontrolu.
Učinila si to ili zato što ti je nervni sistem neregulisan i ne umeš da isprocesuiraš svoje emocije ili zato što imaš perfekcionističke tendencije i postavljaš sebi previsoke standarde i prejedaš se čim uradiš nešto što percipiraš propustom/greškom ili zato što nemaš redovne celovite obroke, jedeš malo kako bi što pre smršala i onda se aktivira sistem za preživljavanje u tvom telu i umu koji te navodi da se prejedaš čim se domogneš hrane.
Dobra vest je da su ovo sve REŠIVI uzroci.
Rešivi su ukoliko nakon faze prejedanja zastanemo i osvestimo šta je bio okidač, probudimo saosećanje prema sebi jer nam fakat nije lako, razmislimo šta bismo možda mogli sledeći put drugačije da uradimo kada se javi nagon za prejedanjem i troduplo više se POBRINEMO o sebi i svojim potrebama.
Zapamtite da suprotno od prejedanja nisu restrikcija i kažnjavanje sebe već dodatna BRIGA O SEBI.
To što ćete da kritikujete i posramljujete sebe jer ste se prejeli apsolutno ništa ne rešava već samo dodatno pogoršava situaciju.
Znam da mislite da vas ta kritika i izazivanje stida/straha motivišu da se promenite (većina nas je izgradila to uverenje još u ranom detinjstvu), ali vas uveravam da nije tako. Da je tako, niko se ne bi prejedao.
Drugo:Nemoj sebi obećavati da se više NIKADA nećeš prejesti, da više NIKADA nećeš jesti neku hranu, da ćeš od sutra da se hraniš savršeno i da ćeš 100% da se držiš nekog plana.
Postavljaš previsoke perfekcionističke standarde pred sebe koje najverovatnije nećeš moći da ispuniš i onda ako se desi da pojedeš nešto van tog svog plana i programa ili da pojedeš malo više hrane za neki obrok - pašćeš u očaj, krivicu i stid i upašćeš u novu fazu nekontrolisanog prejedanja.
U mom procesu stvari su počele da se menjaju onda kada sam prestala sebi da govorim: "Ovo ti je poslednji put da jedeš ovo, sve si uprskala, od sutra nikada više."
To mi je pomoglo da se manje prejedam u datom trenutku zato što sam znala da će biti još prilika da jedem tu neku hranu, govorila sam sebi da ništa nisam uprskala, da već sledeći obrok može da mi bude umeren i izbalansiran i tako sam sve češće uspevala da jedem umereno i da ostanem u balansu.
Takođe, prestala sam da očekujem od sebe da se više NIKADA neću prejesti. Nije realno da od osobe koja je na stotine puta upadala u fazu prejedanja postanem osoba koja se odjednom više nikada ne prejeda.
Želela sam postepeno da smanjujem broj i intezitet tih prejedanja tako što ću primenjivati nove alate i tehnike kada se žudnja javi, želela sam da učim o sebi iz tih faza prejedanja i želela sam da se u tim trenucima kada bih najradije odbacila sebe učim kako da budem TU ZA SEBE.
Nisam mogla da znam da li ću i kada ću se opet prejesti, ali sam mogla da obećam sebi da neću napustiti sebe u tim trenucima, da ćemo zajedno da prođemo kroz taj izazov moje unutrašnje dete i ja i da ćemo da vežbamo nove obrasce ponašanja i razmišljanja u tim izazovnim situacijama.
I tada su stvari počele da se menjanju, prejedanja da se smanjuju i moj odnos sa hranom, telom i sobom da se transformiše.
Da li je ovaj proces lak?
Ne, nije lak.
Postoji jak nagon u nama za nadkompenzacijom. Da iz jedne krajnosti odmah želimo da odemo u drugu i da što pre "popravimo" stvar.
Međutim, kada osvestite da vas upravo to drži u začaranom krugu gladovanja/restrikcija i prejedanja onda je pametno da donesete odluku i da probate da uradite nešto drugačije kako ne biste više trošili svoju dragocenu energiju i vreme na obrasce koji ne rade posao i koji vas sabotiraju.
Svo svoje znanje i iskustvo iz ovog procesa prevazilaženja prejedanja sam podelila u online kursu POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM u kom mnogo dublje i detaljnije pričam o svemu ovome i dajem konkretne smernice i korake kako da dođete od tačke A do tačke B.
Na linku ispod možete da pročitate više informacija i da popunite formular za prijavu ukoliko želite da prevaziđete prejedanje u 2024. godini.
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments