Postoji nekoliko koraka koje moramo da prođemo kako bismo prevazišli prejedanje jednom zauvek i transformisali naš odnos sa hranom i telom.
Ali...
Ako bih morala da izdvojim jedan korak koji je meni relativno brzo pomogao da se nekontrolisana prejedanja smanje onda bi to bilo ovo:
Prihvatanje trenutne situacije i prestanak traženja brzih rešenja za mršavljenje.
Osobe koje se prejedanju su često i vrlo impulsivne, a kada te svakodnevno preplavljuje osećaj anksioznosti, panike i stida jer ne podnosiš izgled svog tela i želiš što pre da vidiš taj manji broj na vagi, jasno ti je koliko to utiče da budeš dodatno impulsivna i da preduzimaš neke ekstremne akcije u pokušajima mršavljenja, koje te paradoksalno udaljavaju od cilja i guraju u još gore faze prejedanja.
To sam radila i ja.
Prvo - nisam ni bila svesna koliko je prihvatanje bitan i neophodan deo procesa bilo koje životne transformacije i promene, pa tako i ove naše vezano za ishranu i telo.
Drugo - bila sam uverena da je prihvatanje jednako prepuštanje/odustajanje i da su emocije koje su povezane sa tom fazom bespomoćnost i očaj.
Duboko sam verovala da, ukoliko želim promenu, moram konstantno da se opirem trenutnoj situaciji i da se teram raznim posramljujućim rečenicama i akcijama da se pokrenem, trgnem i promenim.
Dokle me je takvo razmišljanje dovelo?
Pa zapravo to me je dovelo do preintezivnih emocija očaja, bespomoćnosti, frustracije, stida, do stanja zaglavljenosti i zaleđenosti...
Kada pokušavaš da se promeniš iz neprihvatanja sebe/svog tela i trenutne situacije - to u tebi budi gore navedene emocije.
Uz sve to, ne umeš da se nosiš sa tim emocijama, da ih zdravo procesuiraš i to te često vodi u stanje zaglavljenosti/zaleđenosti i prokrastinaciju ili sa druge strane nepromišljeno "napadaš problem" akcijama koje te zapravo koštaju fizičkog i mentalnog zdravlja i zbog kojih se paradoksalno još više prejedaš i ne uspevaš da rešiš problem.
Sa druge strane, prihvatanje trenutne situacije, prihvatanje našeg trenutnog tela, buđenje saosećanja prema sebi zbog izazova sa kojim se trenutno borimo u nama budi emocije poput: nade, zahvalnosti, entuzijazma, rasterećenosti, mira, motivisanosti...
Što dalje vodi do toga da naš primitivni deo mozga nije konstantno u "bori se/beži/zamrzni se" fazi te možemo i racionalnije da razmišljamo i da preduzimamo akcije koje imaju više smisla i koje će nam zapravo i pomoći da prevaziđemo izazov sa kojim se borimo.
Jer svi vrlo dobro znamo da proces prevazilaženja prejedanja i mršavljenja zahteva vreme i strpljenje. Zahteva učenje nekih novih obrazaca funksionisanja i razmišljanja, neke nove veštine, kontinuitet i neodustajanje čim se desi prvi pad ili propust.
A kada pokušavamo da se promenimo iz neprihvatanja i odbacivanja sebe i svog tela nema se vremena ni za strpljenje niti imamo kapaciteta da racionalno razmišljamo kada naiđemo na neki izazov u procesu.
Tada želimo brzinska rešenja. Tada pred sebe stavljamo neka nerealna očekivanja i upadamo u perfekcinizam. Želimo što pre da stignemo do cilja jer mislimo da će nam to pomoći da se otarasimo bola i patnje, a zapravo time sebi nanosimo samo još više boli i patnje nego što je potrebno.
Svaki proces transformacije i promene neminovno sa sobom nosi i određenu dozu nelagodnosti jer izlazimo iz zone poznatog i suočavamo se sa sobom, ali to ne znači da moramo konstantno da patimo u tom procesu i da kinjimo i maltretiramo sebe dok se ta promena ne desi, uz obećanje da ćemo napokon prihvatati i voleti sebe kada stignemo na cilj.
Kada u neki proces ulazimo iz prihvatanja i znamo da taj proces zahteva nove veštine i znanja tada zapravo imamo moć da upravljamo sobom i samim procesom bolje i svesnije. Umesto razočarenja i očajanja možemo da izaberemo podršku, dobru komunikaciju i odluke kojima proces možemo skratiti i učiniti mnogo prijatnijim.
Ono što takođe treba da osvestimo jeste da prihvatanje nije pasivan već vrlo aktivan proces.
Ne možeš posle čitanja ovog newslettera samo da odlučiš da ćeš da prihvatiš trenutnu situaciju i da očekuješ da će se to i desiti.
Proces prihvatanja, kada je tema prejedanja i ishrane u pitanju, u mom ličnom procesu transformacije se dešavao kroz sledeće akcije:
- Biranje da ne idem na brzinske crash dijete svaki put kada bih bila nezadovoljna svojim izgledom, već donošenje odluke iznova i iznova da biram sporije ali održivije promene u mom životnom stilu
- Biranje fizičke aktivnosti koja možda neće da sagori najviše kalorija u 45 minuta - sporija je, laganija je, ali mi prija i samim tim ću imati kontinuitet u njenom upražnjavanju
- Donošenje odluke da nakon faze prejedanja ne gladujem i ne uskraćujem sebi bilo koju hranu, već samo da nastavim tamo gde sam stala, sa redovnim celovitim obrocima uz saosećajan osvrt na to šta je mogao da bude okidač za to prejedanje i šta bih mogla sledeći put da uradim kako bih sprečila da se opet desi ta faza
- Donošenje odluke da počnem da izlazim, da se sređujem, da živim svoj život punim plućima u telu koje trenutno imam i da ne čekam da smršam
- Kada se osećam loše u svom telu, ne gladujem i ne krećem na neki sriktan režim, već primenjujem meditacije i vizualizacije koje mi pomažu da se povežem sa svojim telom i probudim zahvalnost prema njemu
Ovo su samo neke od akcija koje sam preduzimala u fazi prihvatanja i kao što sam rekla - ovo je vrlo aktivan, a ne pasivan proces.
Takođe, za dosta ljudi je često i najteži deo procesa jer je prisutan strah. Strah koji proizilazi iz duboko ukorenjenih uverenja da je prihvatanje jednako prepuštanje, obmanjivanje sebe, "easy way out".
Međutim, to je daleko od istine. Bez faze prihvatanja nema promene i to će vam reći svako ko je uspeo da na zdrav i održiv način dođe do neke životne transformacije.
Zato te kroz fazu prihvatanja sprovodim i na online kursu POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM, ne samo kroz priču i edukaciju, već i kroz konkretne akcije koje će te dovesti do toga da prevaziđeš prejedanje i izgradiš jedan zdrav odnos sa hranom i svojim telom.
Više informacija o kursu i formular za prijavu možeš da pronađeš na linku ispod:
Nadam se da ti je današnji newsletter koristio.
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments