Kakav će biti tvoj proces i rezultat tog procesa mnogo zavisi od toga iz koje emocije i namere krećeš u taj proces.
Često u radu i razgovoru sa klijentima primećujem da žele da promene ishranu, da prestanu da se prejedaju i/ili da smršaju iz emocije STRAHA.
Često primećujem i stručnjake koji strahom pokušavaju da motivišu svoje klijente da se promene i pokrenu.
"Ako nastaviš to da radiš razbolećeš se..."
"Ako pod hitno ne preduzmem nešto, imaću xy kilograma i ____________ (neću moći da nađem partnera, biću odbačena, osuđivaće me, kritikovaće me...)"
"Ne smem da jedem xy hranu zato što ću izgubiti kontrolu..."
Kada krećemo ili pokušavamo da krenemo u neki proces iz emocije straha/panike/anksioznosti ono što se često dešava jeste da:
- Pravimo nepromišljene i često glupe akcije jer ne možemo da razmišljamo racionalno
- Zahtevamo od sebe savršenstvo u tom procesu i razmišljamo u ekstremima (sve ili ništa)
- Nestrpljivi smo i želimo što pre da dođemo do cilja, ne uživamo u procesu i samim tim nam se brzo smuči i odustanemo
- Često se zaglavimo/zaledimo, prokrastiniramo i ne možemo uopšte da se pokrenemo
- Maltretiramo, bičujemo i grubi smo prema sebi i svom telu
- I sve to često dovodi do unutrašnjeg konflikta i do nove faze prejedanja i izbegavanja fizičke aktivnosti, a to je nešto što tako silno želimo da promenimo...Paradoks.
Pored emocije iz koje krećemo u neki proces, bitna je i namera iz koje to činimo.
Nije isto kada pokušavaš da se hraniš zdravije i da budeš fizički aktivna zato što autentično želiš da se pobrineš o sebi i svom telu, svesna si koliko ti i tvoje telo vredite i želiš za sebe najbolje ili sa druge strane to činiš samo zato što želiš da smršaš ili transformišeš svoje telo jer živiš u iluziji da ćeš se tada osećati vredno, dovoljno, da ćeš biti prihvaćena i voljena i da će tvoj život biti potpuno drugačiji kada uđeš u taj neki konfekcijski broj.
Nije isto kada nešto radiš zato što to autentično ŽELIŠ i u skladu je sa tobom, tvojim potrebama i životnim vrednostima ili nešto radiš samo zato što misliš da to tako "treba", "mora", jer žudiš da budeš ili izgledaš kao neko drugi ili po svaku cenu želiš da budeš "ispravna" i da izbegneš kritiku i osudu pa makar to značilo da živiš život, da se hraniš ili krećeš onako kako to drugi od tebe očekuju.
Kada se živi, hrani i kreće iz straha i neautentično - taj proces ne može biti ispunjavajuć, zadovoljavajuć, održiv i zdrav.
Spolja mi možemo da jedemo i imamo najsavršeniju/najzdraviju ishranu i da napokon postignemo tu telesnu transformaciju, ali ako to dolazi iz emocije straha/panike/stida/anksioznosti, iz pogrešne namere i sa pogrešnim očikivanjima šta će nam uopšte taj rezultat doneti - nećemo biti zadovoljni i nećemo biti u miru.
Ovo vam govorim i kao stručnjak, ali pre svega iz sopstvenog iskustva.
Džabe mi najsavršenija ishrana i izgled ako sam ja u konstantnom strahu, panici i krivici oko svakog zalogaja.
Ako padam u očaj i beznađe čim vidim da sam se ugojila par grama ili kilograma ili ako ne mršavim onoliko brzo koliko ja smatram da treba.
Ako mi se ceo moj identitet i život sveo na to kako se hranim, kako i koliko treniram i kako izgledam.
Ako mi nikada nije dovoljno dobro i stalno sam nezadovoljna, isfrustrirana i konstantno sebi tražim mane.
Ako mi se ceo život vrti oko hrane i kilograma i procenjujem i ocenjujem svoje dane, svoj život i sebe na osnovu toga da li sam se "dobro" ili "loše" hranila taj dan i koliko kilograma imam.
Ako sam konstantno na rolerkosteru gladovanja i prejedanja.
Džabe mi sve to ako nemam slobodu, mir, autentično zdravlje (fizičko i mentalno) i ako konstantno odbacujem i maltretiram sebe i svoje telo.
Ako živim, hranim se i treniram u grču, iz straha, kao po kazni, zato što tako "treba", zato što ne volim sebe i svoje telo i "savršenom" ishranom i izgledom pokušavam to da nadomestim.
Promena je počela da se dešava kada sam ovo osvestila i kada sam odlučila da je dosta. Da neću više tako da živim!
Neću više da živim iz straha, već isključivo iz ŽELJE!
Neću više da bežim od bolesti, već da trčim ka zdravlju i blagostanju! I fizičkom i mentalnom!
Neću više da pokušavam da se hranim zdravije i da treniram zato što prezirem i odbacujem sebe i svoje telo, već zato što se volim! Prihvatam se! Baš ovakva kakva sam sad.
Moje telo i ja zaslužujemo poštovanje i saosećanje SADA I OVDE. Bez obzira kako izgledamo i koliko kilograma imamo.
Možda se ne hranimo najsavršenije, prolazimo kroz izazov sa prejedanjem i nije nam lako, ali se trudimo da pronađemo rešenje i da ne odbacujemo sebe onda kada nam je najteže.
Kada se desi ova promena u mindsetu i kada krenete u proces iz ovakve energije - nezaustavljivi ste!
Postajte slobodniji.
Zdraviji.
Više uživate u životu, u sebi, u hrani, u svom telu.
Osećate se nahranjeno i na drugim životnim poljima, te vam prejedanje više nije neophodno kako biste popunili neke praznine i osećali se bolje.
Međutim, da bi došlo do te promene u mindsetu, energiji i nameri - potrebno je osvestiti i promeniti neke obrasce, edukovati se, promeniti odnos koji imamo sa hranom/telom i sobom.
O svemu ovome vas učim kroz dva fantastična online kursa, e-bookove, priručnike, predavanja sa psihoterapeutom i fitness trenerom i ostale korisne sadržaje koji se nalazi na online platformi "Pomiri se sa hranom i sa telom".
Sve ove materijale, koje gledate i slušate svojim tempom vremenski neograničeno, dobijate po ceni od 97e, a formular za prijavu i više informacija možete da nađete na linku ispod:
I zapamtite: Živite iz želje, ne iz straha!
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments