Evo čega si ZAPRAVO gladna:

Dešava mi se da me ljudi pitaju: "Zar ti nije dosadilo da već pet godina pričaš samo o prejedanju i toj problematici sa hranom?"

Nije kao da je prošlo deset godina, ali kada ponavljaš non stop jednu te istu priču, iz više uglova doduše, jasno mi je kako može relativno brzo da dosadi.

Nekada se i zamislim i upitam: "Pa stvarno, kako mi nije dosadilo?"

I onda uvek dođem do istog odgovora.

Nije mi dosadilo zato što sam, posle dugo vremena i izgubljenje energije, napokon osvestila da se ne radi o hrani i imam ogromnu želju da i drugi ljudi to shvate.

Pre nego utroše još više energije, novca i vremena pokušavajući da reše problem sa još jednim režimom ishrane.

Ja pričam o ishrani, kilogramima, prejedanju, telu jer je to simptom i ljudi ga prepoznaju. To ih boli.

Ta tema je i mene bolela dugo godina.

Ali što sam duže i u sopstvenom procesu (koji će biti celoživotni) i što se više i sve dublje edukujem o ljudskoj psihi, neretko sam i zahvalna mom izazovu sa ishranom i telom, jer mi je to sada zvezda vodilja za moje druge potrebe sa kojima se i dalje, s vremena na vreme, mučim da ih prepoznam i adekvatno zadovoljim.

I prejedanje, ali i restrikcija i hronično bivanje na dijetama su fantastična kreativna manifestacija naših unutrašnjih konflikata i nezadovoljenih potreba.

Sjajan način da upoznamo sebe.

Za mene je moj odnos sa hranom i telom postao objektiv kroz koji posmatram, osvešćujem, menjam i druge bitne odnose.

Odnos sa sobom pre svega. Odnos sa drugim ljudima. Odnos sa životom. I odnos sa nečim, mnogo većim, od nas samih.

Shvatila sam kada pratim svoj impuls da se prejedem ili da krenem sa nekom dijetom - to bi me nepogrešivo odvelo do najdubljih uverenja koja imam o sebi, o životu, o smrti, o ljubavi.

To bi me odvelo do mojih najdubljih strahova i žudnji.

Do gladi koja se ne može utoliti hranom.

Glad za ljubavlju, bliskošću, sigurnošću, odmorom, zabavom, prisutnošću.

Prateći svoju glad ili žudnju da je potisneš, neretko ćeš osvestiti uverenja poput:

• Da li je svet nebezbedno i nepredvidivo mesto, u kom si svakim danom u ogromnoj opasnosti i moraš da preduzmeš kontrolu kako bi se osetila sigurno?

• Osvestićeš svoje najdublje uverenje da na ovom svetu nema dovoljno *nečega* za sve i da moraš da ideš okolo i uzimaš i više nego što ti je potrebno kako bi preživela.

• Osvestićeš da ti je bivanje u tišini i "dosadi" nepodnošljivo i da samoća za tebe znači usamljenost.

• Osvestićeš da se užasno plašiš da osetiš svoje emocije. Plašiš se da će te preplaviti i uništiti.

• Da živiš sa uverenjem da je ranjivost za mlakonje i da moraš da deluješ *jako* i *nedostupno* kako ti ne bi prišli i povredili te.

• I na kraju ćeš osvestiti kako koristiš prejedanje ili restrikciju hrane kao ekspresiju svakog od ovih uverenja.

Ova priča je mnogo dublja i slojevitija od priče o tome šta "treba" ili "ne treba" da se jede.

Većina žena sa kojima sam radila vrlo dobro znaju ŠTA, KADA i KOLIKO da jedu.

Ako mene pitate, imaju i previše znanja o ishrani, a jako malo poznavanja sebe i svog tela.

Nisu osvestile da za zdraviju ishranu nije potrebno samo "zdravo" da se hranimo. Već da imamo zdrav odnos sa hranom, telom i sobom.

A najbitniji korak u tom procesu je unutrašnji rad. Pre svega rad na emocijama i učenju kako da se emocionalno regulišemo bez hrane.

Zato sam kreirala jednomesečni izazov EMOCIJE I HRANA gde ćeš "na tanjiru" dobiti sve uvide, tehnike i smernice kako da se ne prejedaš čim osetiš neku neprijatnu emociju i kako da hrana postane samo hrana, a ne tvoj beg, uteha i jedini užitak.

Formular za prijavu i više informacija možeš da nađeš na linku ispod:

ŽELIM IZAZOV