Priča o Marti. Priča o tebi. Priča o meni.

Napisala sam ovaj e-mail sa ciljem da kada ga pročitaš postaneš sigurnija da li je rad sa mnom u okviru mentorskog programa za tebe ili nije za tebe. Ukoliko se prepoznaš u većini narednih rečenica, garantujem da mogu da ti pomognem, ukoliko naravno i ti odradiš svoj deo posla - primenu.

Napomena: Prijave se zatvaraju večeras u 21h.

Nije mi bilo teško da izbacim na "papir" sve što ćeš pročitati u nastavku, jer sam u glavi imala dosta žena sa kojima sam radila do sada, ali pre svega, imala sam i u glavi sebe od pre 10-15 godina.

I sama sam prošla kroz ovaj proces i isplivala na drugu stranu, pa mi zbog toga često pišete: "jaooo ti kao da si u mojoj glavi", "kao da mi čitaš misli"!

Ne, na sreću ne mogu da čitam misli (ne bih volela da imam tu super-moć, verovali ili ne), ali sam prošla kroz ovaj "pakao" i ne mogu da tvrdim mnogo stvari, ali jednu mogu:

Tvrdim da ne postoji osoba koja će vas bolje i dublje razumeti i pomoći vam, od one koja je kroz sve to prošla i našla način da prevaziđe ovaj izazov + se konstantno edukuje na tu temu. Iskustvo je bitno, ali je adekvatna edukacija u radu sa ljudima takođe bitna.

Pa da počnemo.

Nazvaćemo moju klijentkinju Marta.

Marta je počela da eksperimentiše sa prvim dijetama još u tinejdžerskim danima. Možda u ranim tinejdžerskim danima, možda malo kasnije, ali uglavnom do 20. godine je već probala neku dijetu.

Nekada su to bile prave fad dijete tipa "kupus dijeta", a često je to bilo samo gladovanje. Zelena jabuka, zelena salata, malo piletine dva-tri-četiri dana (koliko telo dozvoli), pa onda prejedanje.

Još od tinejdžerskih dana je vrlo nezadovoljna svojim izgledom. Ne voli svoje telo generalno, a posebno je fiksirana na određene delove tela (noge, ruke, stomak). Dešavalo se da dobija komentare kako ima jače ruke/noge, kako se malčice "popravila" ili suptilno dobacivanje da treba da povede računa šta i koliko jede i izuzetno je osetljiva na te komentare.

Veći deo svog života pamti kao konstantnu borbu sa hranom, kilogramima i svojim telom.

Kao klinka je sekla iz časopisa neke poznate prezgodne pevačice/glumice i pokušavala je da se motivše da smrša da bi izgledala baš kao one. Kasnije su časopise zamenili profili raznih fitness influenserki na instagramu.

Kada je malo porasla krenula je da eksperimentiše sa "pravim režimima". Počela je da prati određena pravila, da deli hranu na onu koja "goji" i "ne goji", da konta malo kalorije, pa je krenuo red Atkinsonove dijete, red "voćne" dijete, red raznih detoksa, pa keto, pa paleo, pa veganstvo, pa vegeterijanstvo, low carb...

Ovaj trener, onaj trener. Ovaj nutricionista, onaj nutricionista. Bacanje para na razne režime i članarine po teretanama.

Svake Nove Godine, jedna želja i jedan cilj - da smrša XY kilograma.

Izdrži do polovine januara/februara i onda se prejeda tamo negde do aprila, pa onda opet dobri stari cilj - da smrša do leta XY kilograma.

Par puta je uspevala da smrša, uspevala da je prati režime, ali čim prestane sa režimom, kilogrami se vrate. Ne samo da se vrate, već dobije i par kilograma više nego što je imala pre režima.

Kada krene u proces mršavljenja sve stane. Fokusira se samo na to. Na sebe gleda kao na neki projekat koji mora da se sredi/popravi, da bi imala pravo da živi i uživa u životu. Mašta o tome da će njen život biti idealan kada smrša. Da će biti puna samopouzdanja, da će voleti sebe, da će se drugačije oblačiti, da će imati bolji stil života, da će se ljudi drugačije ponašati prema njoj, da se više nikada neće osećati neadekvatno.

Vremenom je postala toliko umorna od dijeta i režima, da ne može više da izdrži ni par dana na nekoj dijeti, a da to ne izazove prejedanje.



Često se i emocionalno i nekontrolisano prejeda. Sve to je dovelo do toga da zaista počinje da dobija realan višak kilograma, a ako nastavi tako, jo-jo efekti će je dovesti i do ozbiljnog viška kilograma, jer ako gubiš 5, a dobijaš 15 kilograma svaki put i to pomnožiš sa 15-20 godina, eto ga višak koji nije baš zanemarljiv.

Međutim, ona toga nije svesna. I iznova pokušava sa novim režimima.

Po ceo dan razmišlja o hrani, kilogramima i u konstantnoj je potrazi za novim načinom ishrane, treninga, novim trenerima, nutricionistima - jer očigledno je problem taj što nije našla tu "savršenu" ishranu.

I naravno da je problem i to što "nema karakter i disciplinu", tako da će probati još jednom da se motiviše posramljivanjem i bičovanjem sebe.

Na zdraviju ishranu i treniranje gleda samo kao na alatku za mršavljenje, iako tvrdi da ona to želi isključivo "zbog zdravlja", ali čim počne da se hrani zdravije i da trenira, staje na vagu po deset puta na dan da vidi da li je smršala. I neretko preduzima određene akcije koje definitivno nisu zdrave ni za njeno telo ni za psihu.

Bar 70% misli u toku dana su vezane za hranu/mršavljenje/treniranje.

Ako nije na režimu, onda razmišlja kako TREBA da krene na režim i da trenira i kako MORA da prestane da se prejeda. A ako je na režimu, onda opet konstantno razmišlja o tome šta sme, a šta ne sme da jede i pokušava da mikromenadžuje svaki svoj zalogaj i da drži sebe pod kontrolom. Izbegava i druženja, izlaske, sređivanje, dejtovanje, odlaske na more - sve je na pauzi dok ne smrša ili dok ne dobije trbušnjake, skine celulit ili nešto treće što joj smeta.

Prateći na desetine trenera/nutricionista/influensera po instagramu koji imaju kontradiktorne informacije o tome koji je savršeni način ishrane i treniranja, postala je totalno zbunjena i preplavljena.

Toliko pravila kojih se treba držati da često iz tog osećaja preplavljenosti ne može upošte da se pokrene i konstantno prokrastinira.

Fokusira se na informacije tipa; "da li da radi HIIT na prazan stomak ili ne", a sa druge strane ne pređe ni 1000 koraka dnevno. Ili da li sme ili ne sme da jede voće posle 18h, a sa druge strane se svako veče prejeda pred spavanje. Opterećuje se suštinski nebitnim informacijama, stalno traži neka nova rešenja, neka nova pravila i metode, nove razloge zašto ne uspeva da smrša, a rešenje je zapravo jako jednostavno, međutim, kontinuitet izostaje i perfekcionizam je blokira.

Dakle, naša Marta je i perfekcionista tako da često čeka "savršeni" trenutak da krene, očekuje da dok je na režimu život mora da bude savršeno posložen tako da je ništa ne poljulja i ne izbaci iz koloseka i naravno njena ishrana i način treniranja treba da budu 24/7 SAVRŠENI.

Nestrpljiva je, želi da uradi sve odjednom, da promeni svoj način ishrane preko noći, da uvede sve zdravije navike odmah, da sve uradi savršeno bez greške, a ako napravi neki propust, grešku, pojede nešto što "ne sme", krene krivica i ponovno prejedanje, pa onda pokušava sve ispočetka.

Poznat joj je život "na režimu" i život kada se prejeda. Kada trenira 5xnedeljno po sat i po vremena ili ne napravi ni 5 koraka u toku dana. Dve krajnosti, a balans je nešto ka čemu zapravo teži, a ne zna kako da ga postigne. Razmišlja po principu crno-belo. Ja sam super ili sam katastrofa. Ja sam moćna ili sam totalno nemoćna. Ova hrana je smeće, a ovo je super-hrana.

Naravno - želi da smrša što pre. Tako da često pravi kardinalnu grešku i kreće na režime od 1000-1200kcal kako bi videla brzo rezultate, a onda naravno posle nekog vremena krene prejedanje.

Uspevala je par puta da smrša, ali ni tada nije bila skroz zadovoljna. Drži je taj entuzijazam zbog manje brojke na vagi par dana/nedelja, uživa u komentarima koje dobija i onda opet krene nezadovoljstvo, dobri stari osećaj neadekvatnosti i prejedanje. Često pogleda neke stare fotke i shvati da je ranije izgledala skroz ok i nije joj jasno zašto ni tada nije bila zadovoljna.

Ima užasan strah od određene "zabranjene" hrane, tvrdi da nema kontrolu kada je jede, da ne ume da se zaustavi na dva keksa i da je jedini način da prestane da se prejeda taj da izbaci tu hranu zauvek iz svog života.

Možda je imala jedan period kada je težnju za mršavljenjem zamenila za težnjom da se "hrani zdravo zbog zdravlja". Postala je opsednuta zdravom ishranom, super hranom, autofagijom, hladnim tuširanjem, wellenssom, teretanom, osećala se superiornije jer ima kontrolu i disciplinu, jer ne jede "šećer", pratila je sve moguće trendove u ishrani, ali se ispod toga ipak krila želja za mršavljenjem i transformacijom i kontrolom tela. Njena vrednost kao osobe je usko vezana za to kako izgleda i kako jede.

Ona je jednostavno uverena da bi joj sve u životu bilo savršeno i da bi bila zaista non-stop srećna samo ako eto smrša, izvaja telo i hrani se idealno.

Svi ti procesi sa ishranom i telom i konstantan stres su doveli do toga da možda ima insulinsku rezistenciju ili neki drugi hormonski disbalans/problem sa varenjem.

I onda tu kreće još jedan začarani krug gde joj lekari govore da mora da izbaci ovo ili ono iz ishrane ili da smrša, a ona ima višegodišnji narušen odnos sa hranom i telom i problem sa prejedanjem. I onda opet pokušava, iz straha, da ide na neke režime, da izbacuje grupe namirnica i uspe neko vreme, ali nakon toga opet odustajanje i prejedanje. Pokušava hronično oboljenje da reši na neodrživi način.

I kao da joj nije dovoljno teško zbog svega ovoga, ona još više staje sebi na muku tako što je UŽASNO kritički nastrojena prema sebi. Sama sebi je najveći kritičar i konstantno pokušava da se motiviše posramljivanjem i kritikom. Često kažnjava sebe prejedanjem i misli da, ako se toliko prejede da joj bude loše, više neće pomisliti na tu hranu. Pa se onda kažnjava restrikcijom te hrane kojom se prejeda. Pre svakog prejedanja ide ona čuvena: "Ovo je poslednji put, od sutra nema više, od sutra nikada više neću da jedem xy..."

Pored toga ima problem i sa ličnim granicima i people-pleasingom. Empata je i visoko-senzitivna. Ne ume da zadovolji svoje potrebe pa to neretko čini kroz hranu. Nekada ima osećaj da je prejedanje jedini momenat gde ONA NEŠTO BIRA, IMA AUTONOMIJU I SLOBODU I RADI (JEDE) ŠTA HOĆE.

Trudi se da bude uvek na usluzi drugima i da bude "dobra devojčica", izbegava konflikte, užasava se kritike i konstantno kao da "hoda po jajima" kako ne bi uvredila ili povredila nekoga.

Sve bi uradila samo da dobije tu eksternu validaciju i da je ljudi vole i prihvate. Često ulazi u pregorevanje i ne zna da se opusti i odmori ili oseća krivicu dok odmara, pa ona koristi hranu kao relaksaciju i beg od svojih misli i unutrašnjeg kritičara. Konstantno overthinkuje, brine i previše je u svojim mislima.

Oseća se nezadovoljno i u nekim drugim životnim aspektima, ne zabavlja se, previše je rigidna, često i previše ozbiljna, sve je kod nje "moranje" i "trebanje", retko se upita šta želi i oseća se odgovorno za sve i svakoga.

Često ne zna šta hoće od života, šta je zanima, nema neke hobije, nešto što je ispunjava, ne oseća se uspešno, pa onda pokušava da dođe do toga kroz težnju za mršavljenjem. Režimi i pokušaji mršavljenja joj često daju smisao, neku strukturu u danu, cilj i projekat na koji može da se usresredi i odatle crpi brzinski osećaj adekvatnosti i uspešnosti ako se hrani "kako treba" ili ako vidi manji broj na vagi.

Nekako kao da misli: "Ok, nezadovoljna sam ovim ovim i ovim, mislim da to ne mogu da promenim i iskontrolišem, osećam se bespomoćno, ali znam šta mogu. Mogu da krenem na režim, da kontrolišem sebe i svoje telo i da se bavim mršavljenjem."

Suštinski ne veruje sebi i nije povezana sa sobom. Često više veruje autoritetima i mišljenju drugih ljudi nego sebi i svom osećaju. Kada je sarađivala sa nekim trenerima i nutricionistima, bila je spremna da pogazi sebe i signale svog tela, samo da bi trener ili nutricionista bio zadovoljan što je ona smršala xy kilograma i što je ispoštovala režim.

Iz tih raznih iskustava sa režimima i treniranjem, ubeđena je da mora da se muči, pati i da oseća konstantnu deprivaciju da bi smršala i da je taj proces sve, samo ne rasterećujuć, lagan, zabavan.

Da mora ZAUVEK da se odrekne hrane koju voli da jede i da mora da se odrekne uživanja. Misli da uživanje nije dobro i da baš zato što voli previše da uživa ima problem sa prejedanjem, ali ne shvata je manjak uživanja u njenom životu zapravo jedan od razloga zašto se prejeda.

Međutim, nakon toliko godina u svemu ovome, polako se osvešćuje da to što radi nema smisla, da je ova tema mnogo više od toga šta, kada i koliko da jede, da postoje neke blokade koje mora da reši, da mora dublje da zaroni u sebe, da obrati pažnju na svoje emocije, način razmišljanja, motive - ali stari obrazac kaže: "Hajde da probaš još jednom keto dijetu, pa kada smršaš, onda ćeš da se baviš svim ovim stvarima." , a tu je i uverenje da će se prejedanje rešiti samo od sebe kada smrša, da je to samo stvar jače volje i discipline.

Žudnja za mršavljenjem i novim režimom je isto toliko jaka kao i žudnja za prejedanjem.

• Ono što je Marti potrebno jeste da strah od toga da će provesti život na ovaj način nadjača strah od toga da pokuša nešto drugačije.

• Ono što je Marti potrebno jeste da želja da napokon nauči da se hrani normalno/balansirano i da bude fizički aktivna iz iskrene želje da se pobrine o sebi, nadjača želju da smrša što pre.

• Ono što je Marti potrebno je da poveruje sebi i da poveruje meni da je izlaz moguć. Da možda iziskuje nešto dublji rad i malo više vremena, suočavanje sa nekim strahovima, ali da VREDI i da će joj taj rad doneti MIR, SLOBODU I FIZIČKO I MENTALNO ZDRAVLJE na duže staze.

• Ono što je potrebno Marti nije da "popravi" sebe, već da upozna sebe. Da se sprijatelji sa sobom, da postane sebi najveća podrška i da odbaci uverenja koja nisu njena i koja joj ne služe.

Marta nije sama u ovome.

I ja sam bila Marta.

Zato imam misiju da pomognem svim Martama koje su otvorene za pomoć i podršku.

Ukoliko želiš da zajedno prođemo kroz ovaj proces, pročitaj detaljnije o mom šestomesečnom mentorskom programu i prijavi se za isti preko linka ispod.

Prijave se zatvaraju večeras u 21h.

ŽELIM DA SE PRIJAVIM

Za sva dodatna pitanja piši mi na [email protected]