Sećam se koliko bih puta naterala sebe još jednog sumornog ponedeljka da samo "stisnem zube" i izguram dok ne stignem do cilja, odnosno, nekog broja na vagi koji sam zamislila.
Ceo život bih podredila tom procesu i sve moje misli bi se vrtele oko toga šta sam pojela ili nisam pojela taj dan, šta ne smem da jedem, da li dovoljno brzo mršavim, zašto stagniram, koliko će ovo još da traje?
Toliko je pravila trebalo ispoštovati.
U početku bih bila puna entuzijazma, motivisana, ubeđivala bih sebe i ljude oko sebe da uživam u procesu i da je to sada moj "stil života i hranjenja", međutim, vrlo brzo bi se pokazalo da ukoliko izbori u ishrani dolaze iz straha, iz želje da iskontrolišeš svaki svoj zalogaj ili da kazniš sebe, ukoliko je motivacija da samo što brže skineš te kilograme, nekada preduzimajući i neke destruktivne akcije poput: "mogla bih još malo da spustim kalorije, izbacim još i ovo iz ishrane ili preskočim večeru da ubrzam proces" - onda ti se to kad tad obije o glavu.
Motivacija se pretvori u deprivaciju.
Entuzijazam u frustraciju.
I glad postaje sve veća.
Život krene da se dešava jer ne može sve da bude posloženo tako da te nikada ništa ne izbaci iz takta i ne poremeti kako bi ti mogla da sprovodiš svoju "savršenu" ishranu.
To su bila moja očekivanja.
Da sve okolnosti budu savršene oko mene, da svaki moj zalogaj bude savršeno isprogramiran, da ja budem svaki dan 24/7 puna elana i motivacije kako bih mogla da stignem do svog cilja. Međutim, toliko sam bila rigidna i nefleksibilna da bi me i najmanja promena rutine, neka situacija na poslu, neki zalogaj koji nije smeo da se desi, izbacio iz koloseka.
I onda bi nastupilo prejedanje.
U početku sam uspevala brzo da se vratim u svoju rigidnu rutinu, ali vremenom je moj mišić "discipline" slabio i faze prejedanja su bile sve duže, a faze restrikcije sve kraće.
To vam je nešto kao kada prvi put zadržite dah i zaronite.
Prvi put uspete da izdržite recimo minut. Potom izronite onako van sebe jer ste došli do limita i pokušavate što više vazduha da udahnete. Posle dva minuta predaha i disanja pokušate opet da zaronite, međutim ovaj put uspete samo 15-ak sekundi da izdržite pod vodom. Opet izranjate i gutate vazduh, posle par minuta opet zaranjate, ali ovaj put posle 10 sekundi izranjate jer ne možete više da izdržite tempo koji ste sebi zadali.
I da se razumemo, protiv mršavljenja nemam ništa, ukoliko neko ima realan višak kilograma koji želi da skine.
Ali protiv dijeta imam svašta.
Dijete i raznorazne dijete upakovane u "ovo nije dijeta već stil života" nas ne uče kako da se normalno, balansirano, raznovrsno hranimo, osluškujemo sebe, budemo fleksibilni, uživamo u hrani i pripremi iste, kao i u životu.
One nas uče kako da se plašimo odeđenih namirnica, teraju nas da poštujemo često neka besmislena pravila, a ne da verujemo sebi i svom telu. Govore nam kako je mršavo jednako srećno i da ćemo biti srećne i uspešne tek kada stignemo na cilj.
Naš napredak mere isključivo u izgubljenim kilogramima, često nas teraju da gladujemo i jedemo maksimum 1200kcal, a ako se desi da posle nekog vremena krene prejedanje i potom vratimo sve izgubljene kilograme, nabijaju nam osećaj krivice i ubeđuju da je u nama problem, a ne u njima.
Zvuči kao neki odnos sa toksičnim manipulatorom, zar ne?
Zato dijete nisu rešenje i želim da na njih zaboravite. Zauvek.
Ne možete kroz ceo život da idete "stisnutih zuba", non stop zadržavajući dah. Prvo da biste stigli do cilja, a onda da biste održavali to što ste mukom postigli.
Garantujem da niko od vas ne želi ceo život da se hrani po principima i pravilima nekog režima. Ako ne vidite sebe da se tako ceo život hranite, čemu onda sve? Smršaćete i nećete znati šta posle. Nećete ni imati snage da nastavite tim tempom.
Koliko god ubeđivali sebe da nam je to "ok" i da tako "treba", naše autentično biće i telo će se pobuniti hteli mi to ili ne. I imaju puno pravo da se bune.
Proces hranjenja treba da nam bude opušten, uzbudljiv, da ishrana bude raznovrsna, puna boja, da ne postoji strah od hrane.
Da osećamo da radimo nešto dobro za sebe i iz ljubavi prema sebi. Da proces hranjenja bude pokazatelj naše brige i o našem telu, ali i o našoj PSIHI. Jer nekada će najzdraviji izbor za nas biti salata, a nekada sladoled. I to je balans.
Kada pristupamo ishrani sa energijom opuštenosti, uzbuđenja, iz iskrene želje da se pobrinemo o sebi, a ne da kaznimo sebe, mi onda počinjemo da uživamo u procesu. Nismo fiksirani samo na rezultat. Vreme krene da leti. Nema konstantnog osećaja deprivacije i opterećenosti.
Idemo korak po korak. Pravimo male akcije. Fokusiramo se na uvođenje zdravijih navika, na osećaj u našem telu, ne na brojke. Osluškujemo sebe i svoje telo. Pratimo signale sitosti i gladi. Uživamo u hrani. Bavimo se i svojim unutrašnjim bićem, a ne samo spoljašnjim izgledom.
Ne pokušavamo da promenimo život i sebe preko noći, jer to nije realno. Postavljamo realne ciljeve i pravimo male, ali sigurne korake i akcije. I najmanja akcija ima svoju reakciju. Učimo se strpljenju. Fokusiramo se na dan po dan. Obrok po obrok. Misao po misao. Emociju po emociju.
Ovaj proces nije lak. Neću da vas lažem.
Nije lak pre svega jer smo godinama funkcionisali po jednom principu, izgradili smo vrlo toksičan odnos sa hranom, telom, fizičkom aktivnošću i sa sobom i sada to polako treba osvešćivati, menjati i korak po korak, praviti jednu zdravu bazu za balansiranu ishranu koja će na kraju krajeva dovesti do toga da telo dođe na kilažu koja mu prija. I to će prosto postati način na koji se vi hranite, ali i živite.
Intuitivnije, osvešćeno, prateći signale svog tela, sa puno više uživanja, ali i kapaciteta da iznesete dane i periode kada život nije baš lak.
I podrška u tom procesu znači.
Znači da možeš da podeliš nešto što te muči sa nekim ko je već prošao kroz sve to i da dobiješ adekvatnu podršku i smernice.
Zato ukoliko želiš da narednih 6 meseci sa mnom i sa malom grupicom žena koje su i istom procesu (do 15 žena) radiš na svom odnosu sa hranom i sa telom, možeš da popuniš formular ispod kako bismo proverile da li smo dobar fit za rad.
Cena programa je 297e.
Sve dodatne informacije imaš na linku, a ako postoji još nešto što te interesuje, slobodno mi piši na ovaj e-mail.
ŠTA SU PRETHODNE KLIJENTKINJE REKLE O PROGRAMU?
Kroz program i korisne tehnike naučila sam kako uspostaviti zdrav odnos s hranom. Više ne osjećam krivicu već uživam u svakom zalogaju :)
Ovaj program me naučio prepoznati signale gladi i sitosti te slušati svoje tijelo. Hvala tebi Goga na strpljenju, razumijevanju i potpori. Bez tebe i zoom-ova ovo ne bi bilo moguće. Svim prijateljima sam preporučila program jer je izvanredno iskustvo koje ti mijenja kompletan život.
Ina
Upoznata si sa tim da sam na edukaciji za psihoterapeuta i da sam o mnogim temama koje obrađuješ u svom programu slušala mnoga predavanja, pročitala mnoštvo članaka i knjiga, ali sam tek ovde doživela onaj "KLIK". Sjajno objašnjavaš tematiku, sa mnogo ličnih primera koji su vezani za probleme sa ishranom, tako da mi se samo slažu kockice i popunjavaju praznine. MasterClass o perfekcionizmu, lekcije o prokrastinaciji, navikama, granicama, people-pleasingu...Pa ne znam šta bih pre izdvojila. Ja se osećam kao dete u prodavnici igračaka. Oduševljena sam i zahvalna što sam baš kod tebe na programu.
Andrea
0 comments