Najela sam se, ali ne mogu da prestanem da jedem...

Šta je prejedanje?

Nećemo sada pričati o objektivnom i subjektivnom prejedanju, ali možemo se složiti da je za većinu ljudi prejedanje kada osete neprijatnu popunjenost u želucu nakon jela, a uz to obično i tromost, nadutost, mučninu.

To znači da nam je u nekom momentu bilo dosta hrane, onako što bi se reklo taman, ali iz nekog razloga smo nastavili da jedemo. Bilo da je to u pitanju salata, pasta, čokolada ili piletina i brokoli.

Ukoliko si primetila da ponavljaš taj obrazac, napisaću ti nekoliko pitanja koja možeš da postaviš sebi kako bi ti bilo malo lakše da osvestiš iz kojih razloga se to dešava.

• Da li si se u skorijoj prošlosti osećala previše gladno?

Ukoliko je to bio slučaj, bilo da si pokušavala da se držiš nekog niskokaloričnog režima neko vreme ili u toku dana nemaš redovne obroke i malo jedeš jer si prebukirana obavezama i ne stižeš, onda ni ne treba da te čudi što se dešava da se prejedeš svaki put kada se domogneš hrane ili kada pukne taj balon kontrole i discipline.

Nekada mi žene kažu: "Ali uopšte nisam bila gladna tokom dana, nešto malo sam jela za doručak i posle nisam bila gladna, lagano sam izdržala bez hrane, a uveče sam se prejela."

Ukoliko si se uveče prejela, da bila si gladna. Samo si se toliko diskonektovala od svog tela, da više ni ne primećuješ signale koje ti šalje. Takođe, treba da znaš da se naše telo brzo navikava i na dobro, ali nažalost i na loše. Ukoliko neko vreme preskačeš doručak ili imaš naviku da ne jedeš redovno u toku dana, telo će se naviknuti na taj obrazac ponašanja i prestaće da ti šalje signale. Nećeš biti gladna za doručak niti u vreme ručka recimo. Kao što kažeš, "lagano" ćeš moći da izdržiš bez hrane, kao što se mnogi ljudi na autofagiji hvale kako bez problema izdrže i po 20 sati da ne jedu i eventualno jedu samo jednom u toku dana...

Da, lagano izdržiš, ali te to negde sačeka. Da li u vidu prejedanja koje se dešava tako iznenada, a ti zaprepašćena kako tvom telu pada na pamet da traži odjednom toliko hrane ili u vidu totalnog gubitka apetita, gde ti je postalo normalno da unosiš 700kcal na dan, a posle nekog vremena se poremete hormoni, kortizol raste, ciklus postane neredovan, patiš od nesanice i generalno dovodiš telo u jedan vrlo opasan i nezdrav položaj.

Pokušaj da uvedeš redovne obroke. Minimum tri celovita obroka u toku dana (sa dovoljno proteina, ugljenih hidrata, vlakana, zdravih masti) i javi mi kakvo je stanje po pitanju prejedanja.

Ukoliko prejedanja nastave da se dešavaju i pored redovnih celovitih obroka...

• Da li imaš spisak "zabranjene/loše/goji" hrane?

Ukoliko deliš hranu na onu "dobru" i "lošu", onu koja je "zabranjena" i "dozvoljena" sasvim je normalno da posle nekog vremena restrikcije postaneš željna neke hrane i kad god se dočepaš iste ne možeš da staneš da jedeš.

Takođe je normalno da ukoliko ti se jede recimo neka čokolada koju ti smatraš "nezdravom", a pokušavaš tu svoju žudnju da potisneš tom nekom "zdravijom" varijantom, da se desi da pojedeš mnoooogo više te zdravije varijante jer sve vreme tragaš za tim faktorom satisfakcije druge čokolade, što ova "zdravija" ne može da ti pruži koje god količine da pojedeš. Zato se ljudi često prejedaju i "zdravom" hranom.

• Da li si zaglavljena u bori se/beži/zamrzni se odgovoru?

Ukoliko prolaziš kroz neki stresan period ili si prolazila kroz neki intezivno stresan period i sada ti se čini da si ok, ali nisi proradila to što se dešavalo, onda je moguće da se tvoj nervni sistem zaglavio u nekom od ovih odbrambenih odgovora i koristiš hranu kako bi se umirila ili stimulisala. Kako bi pobegla od nekih misli i emocija ili pak kako bi osetila bar neko zadovoljstvo u toku dana.

Ti možda osećaš da si fizički sita i da si sprema da prestaneš da jedeš, ali emotivno nisi spremna. Pokušavaš od hrane da dobiješ nešto što treba da tražiš na drugom mestu. Potrebno je da svom nervnom sistemu pružiš još neki oblik umirivanja ili stimulacije, jer iako ti se podsvesno tako čini, hranom ne možeš da zadovoljiš sve svoje potrebe.

Ovo je široka tema kojom se bavim detaljnije na programu, ali za početak mogu da ti predložim da pokušaš neku laganu fizičku aktivnost (šetnja, pilates, joga) ili neke vežbice istezanja uz laganu muziku. Pisanje dnevnika. Potapanje lica u hladnu vodu sa ledom, ukoliko ti je tuširanje hladnom vodom too much. Ne ulaženje na društvene mreže i e-mail odmah po ustajanju ili neposredno pre odlaska u krevet. Ranije idi da spavaš. Zaustavi se tri puta u toku dana i pet puta duboko udahni i izdahni. Redovno jedi i unosi dovoljno tečnosti.

• Da li imaš osećaj da si u nekom životnom aspektu u restrikciji?

Nekako smo taj termin *restrikcija* povezali sa hranom, ali ne mora da bude samo hrana u pitanju. Možeš i u ostalim životnim aspektima da osećaš manjak nečega, deprivaciju, što bi se na engleskom reklo *scarcity mindset", a onda to pokušavaš da dobiješ kroz hranu jer imaš osećaj da je jedino tu moguće da uzmeš šta i koliko hoćeš i da ti je jedino to neograničeno dostupno.

Možda osećaš manjak zabave, ljubavi, vremena, odmora, prostora, slobode, autentičnosti, pripadanja, druženja, avanture i uzbuđenja, smisla i ispunjenosti, bliskosti...

• Kako razgovaraš sa sobom?

Znam, toliko se priča o tom unutrašnjem kritičaru i više je postala pomalo i izlizana ta tema, ali ti dajem izazov da narednih par dana samo obratiš malo pažnju kako pričaš sa sobom, da ako je moguće zapisuješ te misli i javiš mi šta si zapisala.

Mnogo smo okrutni prema sebi. Posramljujemo se, krivimo, osuđujemo, podsmevamo sami sebi, govorimo da nešto nije moguće za nas, da nećemo uspeti, da se džabe trudimo...

"Lenja si, jadna si, nedisciplinovana si, kako je ona mogla, a ti ne možeš, tako ti i treba kada si glupa, gledaj kolike su ti noge, odvratna si, ništa ne možeš da uradiš kako treba, šta će ljudi pomisliti, odakle ti pravo, šta si ti umislila ko si ti da to radiš, jeste samo tebe čekaju, pogledaj se na šta ličiš, bolje ostani kod kuće i ne blamiraj se, nikome nije stalo do tebe..."

Ukoliko nesvesno na dnevnom nivou sebi upućujemo ovakve reči, konstantno se nalazimo u stanju posramljenosti, samim tim se osećamo i zaglavljeno jer je zaista teško pokrenuti se iz stida, naše autentično biće i telo želi da se odbrani od nas samih - možda će to onda pokušati da učini kroz prejedanje ili pokušaj sa još jedom suludom dijetom.

Tokom dana, kada si okružena ljudima, verovatno ne obraćaš pažnju na te misli i one nisu toliko glasne, ali kada se u nekom momentu nađeš sama sa sobom u svoja četiri zida, e onda kreće prejedanje. Beg i pokušaj da se zaštitiš od tog kritičara, da mu pružiš otpor tako što nećeš više da glumataš i nosiš masku, ispunjavaš njegove zahteve, već ćeš da radiš ono što ti želiš da radiš - da jedeš.

• Da li misliš da si zaslužila?

Većina osoba koje se prejedaju su people-pleaseri. Konstantno smo tu za druge, njihove potrebe, spremni smo sve da uradimo i da pogazimo sebe samo kako bismo bili voljeni i prihvaćeni. Idemo i rešavamo tuđe hitno, a zanemarujemo naše bitno. Sve možemo, sve stižemo, tu smo za sve. Da saslušamo, završimo, pokupimo, spremimo, odvezemo, pozovemo, rasteretimo nekog drugog...

Sve mi to lepo radimo, često sa osmehom i "ma šta je to meni, nije mi teško", a u nama suptilno tinja pasivna agresija.

Pasivna agresija koja izađe na videlo kada krenemo da jedemo uz onaj osećaj "zaslužila sam". Toliko se toga odričemo, dajemo, sve svoje potrebe stavljamo po strani, pa samo još fali da nam neko i hranu uzme.

• Navika...

Iako prejedanje ne može da svedemo samo na "lošu naviku" jer je evidentno da postoje neki podsvesni obrasci koji se dešavaju i koje takođe treba osvestiti i razrešiti, ali moram da priznam da kao i svaka aktivnost i prejedanje posle toliko godina ponavljanja na neki način pređe i u naviku.

Prejedanje kasno uveče kada svi legnu uz omiljenu seriju u omiljenoj fotelji.

Prejedanje u kolima.

Neko te iznervira - prejedanje.

Osećaš se neadekvatno - moram na dijetu da smršam - a pre toga prejedanje.

Zaista posle toliko godina, neke stvari počnemo da radimo po automatizmu.

Ovo je takođe jedna posebna tema koju obično adresiramo na kraju, kada prođemo sva ova druga uverenja i obrasce, ali prvo što može da pomogne jeste da vidimo gde postoji taj momenat navike. Da li smo povezali prejedanje i sa nekim drugim aktivnostima? Sa nekom konkretnom emocijom? U kom delu dana? U kom delu kuće ili na kom tačno mestu se prejedanje dešava? Kojom hranom?

I onda pokušavamo da nađemo način da razbijemo tu naviku korak po korak, ali ponavljam, tek nakon što adresiramo sve ostale obrasce i nakon što nađemo i druge coping strategije da se nosimo sa emocijama, druge načine da osetimo zadovoljstvo u toku dana i slično.

Drago mi je da si pročitala newsletter do kraja i nadam se da ti je koristio.

U septembru startuje nova grupa na mentorskom programu, a upis će biti krajem avgusta. Primam malo žena, tako da sam otvorila opciju da se prijaviš na listu čekanja ukoliko si zainteresovana, kako bi obezbedila svoje mesto, jer kada se upis otvori, obavestiću prvo one sa liste čekanja. Ukoliko se mesta popune, neće ni biti klasničnog upisa i objavljijvanja upisa na instagramu.

LISTA ČEKANJA I INFO O PROGRAMU