Draga ,
Da li si ikada primetila kako ti zvuči unutrašnji monolog tokom dana?
• „Moram da pojedem salatu za ručak.“
• „Ne smem da jedem hleb, moram skroz da ga izbacim.“
• „Trebalo bi da treniram danas, iako sam umorna.“
Često mislimo da su ove reči – „moram“ i „treba“ – naši najbolji saveznici.
Verujemo da, ako dovoljno jako pritisnemo sebe, ako se dovoljno izbičujemo, konačno ćemo dobiti rezultate koje toliko želimo.
Međutim, taj tvoj „moram“ mindset je najbrži put do sabotiranja sopstvenog napretka i do prejedanja.
Zašto nas „moram“ uvek dovodi do odustajanja?
Kada koristiš reč „moram“ i sve radiš iz moranja, evo šta se dešava u tvojoj glavi i tvom telu:
1. Stvara se otpor: Naš mozak prirodno mrzi kada mu se nameću obaveze, čak i kada te obaveze namećemo sami sebi. Što više sebi „naređuješ“, to više tvoje biće želi da se pobuni. Zato ti se nakon tri dana „savršene“ ishrane odjednom jede sve ono što si sebi zabranila. To nije nedostatak karaktera – to je psihološka reakcija na pritisak.
2. Perfekcionizam hrani „moram“: Perfekcionista veruje da postoji samo jedan ispravan način da se radi. Ako ne ispuniš to svoje „moraš“, osećaš krivicu. A krivica je najgori gorivo za prejedanje.
3. Gubiš vezu sa telom: Kada „moraš“ da jedeš nešto, ti ne slušaš svoje telo. Ne pitaš se: „Šta mi danas treba? Šta bi mi dalo energiju?“ Ti samo ispunjavaš zadatak sa spiska i često potiskuješ potrebe svog tela ili mu pak probijaš granice.
Zamisli sada malu, ali snažnu promenu u jeziku. Umesto da kažeš „Moram da se hranim zdravo“, reci sebi: „Biram da danas jedem nešto što me čini da se osećam lagano i energično.“
Oseti razliku:
• „Moram“ je težina, obaveza i kazna.
• „Biram“ je moć, odgovornost i ljubav prema sebi.
Kada biraš, ti preuzimaš volan. Ti nisi više zatvorenik svog perfekcionističkog režima, već neko ko svesno donosi odluke koje služe tvom zdravlju.
I treba da znaš da ovo nije samo igra reči. Ovo je igra energije.
Kada biraš, ti ne kažnjavaš sebe. Ako jednog dana izabereš nešto što nije „na spisku“, to nije „greška“ ili „neuspeh“. To je jednostavno tvoj izbor u tom trenutku, bez drame, bez krivice i bez onog čuvenog „sutra krećem ispočetka“.
Niko ne očekuje od tebe da preko noći izbaciš sve „moram“ iz svog rečnika. Ali, sledeći put kada uhvatiš sebe kako razmišljaš o hrani, zastani na sekund:
1. Zapiši (ili reci naglas) rečenicu koja počinje sa „Moram...“
2. Preformuliši je u: „Biram da... zato što želim da se osećam...“
Na primer: „Moram da jedem povrće“ postaje „Biram da dodam salatu uz ručak, jer želim da se osećam lagano nakon jela i želim da dam svom telu boost minerala, vitamina i vlakana."
To je ono što radimo u 4P izazovu. Ne učim te kako da „moras“ jače, već kako da vratiš moć odlučivanja u svoje ruke. Da prestaneš da se boriš sa sobom i trošiš svoju dragocenu energiju.
Ako ti se dopada ova ideja da ishranu pretvoriš iz „moranja“ u „biranje“, znaš gde me možeš naći.
Ovo je poslednji krug izazova, a onda pauza na neodređeno vreme.
Topli pozdrav iz Soluna,
Gorana
0 comments