Zamisli ovo.
Sreda je ujutru. Otvaraš oči i prva misao ti nije: "Šta danas smem, a šta ne smem da jedem?“ Ne osećaš krivicu zbog jučerašnje večere. Ne proveravaš besomučno u glavi da li si "pokvarila" svoj napredak.
Umesto toga, osećaš... mir. Običan, dosadan, prelepi mir.
Sedaš da doručkuješ. Jedeš ono što tvoje telo zaista želi. Nema kalkulisanja, nema vaganja u gram, nema onog unutrašnjeg policajca koji ti stoji nad glavom i meri svaki zalogaj. Jedeš dok ne osetiš sitost, a onda jednostavno staneš. Ne zato što si na dijeti, već zato što više nemaš potrebu da se „prejedeš“ do tačke pucanja jer se plašiš da ćeš sutra opet biti na nekom režimu.
Prolaziš pored ogledala. Ranije si tu zastajala da bi se "skenirala", tražila mane i kažnjavala se pogledom. Sada? Sada samo baciš pogled, popraviš kosu i nastaviš dalje. Tvoje telo više nije tvoj neprijatelj kog pokušavaš da kazniš, ono je tvoj dom. Nesavršeno, možda sa par oblina više nego što su ti časopisi rekli da "smeš" da imaš, ali funkcionalno, tvoje i vredno poštovanja.
Potom zamisli koliko energije imaš kada 80% tvog mozga više ne zauzimaju misli o hrani, kalorijama, promašajima i planovima za "novi početak od ponedeljka".
Šta bi radila sa tom energijom?
Možda bi konačno pokrenula onaj projekat o kom sanjaš?
Možda bi se igrala sa decom, a da ti misli ne lutaju ka frižideru?
Možda bi jednostavno sela i pročitala knjigu, bez osećaja da "nešto treba da popraviš na sebi"?
Život nakon perfekcionizma nije život bez grešaka. To je život u kojem greške više nemaju moć da ti unište dan.
Zamisli da si „pogrešila“... i da se ništa nije desilo.
Ovo je najlepši deo: zamisli da pojedeš komad torte na rođendanu. Tvoj stari unutrašnji perfekcionista bi odmah aktivirao alarm: "Sve je propalo! Pojedi sad sve sa stola, krećemo ispočetka u ponedeljak!"
Ali tvoje novo „Ja“ samo obriše usta salvetom, popije gutljaj vode i nastavi razgovor sa prijateljicom. Nema drame. Nema prejedanja "poslednji put". Nema mržnje prema sebi.
Ti si slobodna.
Ka ovoj slobodi idemo u izazovu 4P.
Ovakav život nije rezervisan za "neke druge žene". On je dostupan i tebi.
Prevazilaženje perfekcionizma ne znači da da ti više neće biti stalo i da nećeš imati ciljeve i napredak. To znači da ćeš postati nezaustavljiva, jer te više neće blokirati strah od greške. Kada prestaneš da juriš savršenstvo, konačno ćeš stići do rezultata.
Takav život te čeka. Onaj pravi, autentični, pomalo haotični, ali beskrajno slobodniji život.
Hajde da ga zajedno otključamo.
Vidimo se unutra,
Gorana
0 comments